U Šumadiji slobodan sistem držanja krava još uvek nije dovoljno rasprostranjen tako da je svega od tri do četiri odsto farmi koje koriste ovaj način držanja. Razlozi su mala gazdinstva sa skromnim brojem grla, ali i skupa izmuzišta koja manji stočari ne mogu sebi da priušte. Velike farme sa više od stotinu grla retkost su u Centralnoj Srbiji međutim, one već uveliko koriste ovaj način držanja
Aleksandar Kuč je dvadeset sedmogodišnji mladić koji više od godinu i po dana radi kao upravnik na jednoj od najvećih farmi krava u Šumadiji. Trenutno se u slobodnom sistemu držanja na farmi u Lapovu nalazi 205 grla, dok je od tog broja 100 muznih krava. Dnevno ovaj broj krava daje u proseku 1.450 litara mleka koje se predaje mlekari Kuč iz Kragujevca.
“U boksevima se grla nalaze i to u odnosu na litražu mleka koje daju, na stadijum laktacije, na njihovo fiziološko stanje… One se nalaze slobodne u boksevima, idu da jedu kada žele, da piju vodu, da spavaju i sve svoje aktivnosti rade po svojoj volji, s tim što je muža u tačno određeno vreme u 6 ujutru i u 6 uveče, tako da one i na mužu odlaze dobrovoljno. Imamo i ispuste na koje krave puštamo jer je to dobro zbog zdravlja životinja, tako da na taj način drže dobru kondiciju, teljenje je lakše i manji su problemi pri teljenju”, kaže Aleksandar.
Prvo analiza zemljišta
Stručnjaci savetuju da se pre svake veće stočarske proizvodnje uradi analiza zemljišta kako bi se videlo koja vrsta stočnih biljaka najbolje uspeva na stočarskom imanju jer se na taj način smanjuju troškovi koji odlaze na ishranu grla. Preporuka je i da se što više u ishrani koristi silaža i senaža koja daje proteine i energiju samim grlima.
“Naš cilj je da se poveća što više prosek mleka jer je kod nas prosek mlečnosti još uvek skroman u odnosu na bogate zemlje. Kod nas je prosek ispod 15 litara dok je u razvijenim zemljama i preko 30 litara po kravi i to kod ove iste rase kao i ovde, dakle kod simentalske rase goveda. Ovaj sistem je možda od 3 do 4 odsto svega zastupljen kod nas trenutno. Cilj govedarske proizvodnje, naročito muznih krava, je da se ide na slobodan sistem držanja koji ima nesumnjive prednosti. Na kraju krajeva veća je mlečnost i to od 17do 23 odsto, krave su zdravije, teljenje je lakše i nemaju problema sa nogama kada šetaju. Ova farma je primer tog tipa”, objašnjava Goran Joksić, savetodavac za ratarstvo.
Izmuzište po sistemu riblje kosti
Izmuzište na ovoj farmi je urađeno po sistemu riblje kosti. Kapacitet je 16 krava koje u isto vreme odlaze u muzilište. Na ovaj način smanjuju se bakterije i povećava se efikasnost same proizvodnje.
“Ovo je italijansko izmuzište, a uz njega smo kupili i izraelski softver koji nam omogućava dosta podataka iz izmuzišta. Svaka krava ima pedometar koji meni broj pređenih koraka od muže do muže. To je veoma bitno jer se u intenzivnim uslovima držanje goveda javlja taj tihi estrus i kada se estrus promaši onda često dolazi do odlaganja osemenjavanja grla i sa tim povećavanja hranidbenih dana što smanjuje ekonomičnost proizvodnje”, kaže Aleksandar Kuč.
Pravilnom mužom do više mleka
“Muzač mora da bude uvek uredan jer i mala prašina poput one prljavštine ispod noktiju utiče na broj bakterija i somatskih ćelija. Ako se obrati pažnja na neke sitnice imaćemo sigurno veću mlečnost i bolju ekonomičnost na celom tom gazdinstvu. Pored toga isto je bitno da se ne remeti redosled muže, da se muzač ne menja često, da ne bude buka u štali ili u izmuzištu. Dakle, možemo da i sami doprinesemo da više ima mleka, da bude veća količina, a samim tim se povećava i produktivnost celog gazdinstva”, kaže Joksić.
U Šumadiji je mali broj farmi koje koriste slobodan sistem držanja. To su uglavnom skromna gazdinstva od po nekoliko krava. Stručnjaci savetuju da se makar krave drže u polu slobodnom sistemu držanja, da se izvode van štala kako bi se smanjio broj bolesti, ali i povećala mlečnost grla.
