Složena zadruga, pod uslovom da je postavljena u skladu sa zadružnim vrednostima i principima, i te kako bi mogla da doprinese razvoju zadrugarstva, kaže Slobodan Sivčev, magistar ekonomije zadrugarstva
Aktuelni Zakon o zadrugama prvi put je u teoriji i praksi zadrugarstva Srbije, promovisao instituciju složene zadruge. ”Mislim da neću pogrešiti ako kažem da pojam složene zadruge nije poznat ni u svetskom zadružnom pokretu, iako ta mogućnost nije isključena. Ono što je blisko pojmu složene zadruge, barem na našem području, to su složene organizacije udruženog rada, poput PKB, PIK Servo Mihalj, PIK Vrbas… koje su pre više od tri decenije veoma uspešno funkcionisale. No, to je bilo neko drugo vreme”, kaže Slobodan Sivčev, magistar ekonomije zadrugarstva.
Nesporno je da je udruživanje u zadruge, kao i poslovno povezivanje zadrugara, ne samo korisno, već i neophodno. Činjenica je, takođe, da bi složena zadruga, pod uslovom da je postavljena u skladu sa zadružnim vrednostima i principima, i te kako mogla da doprinese razvoju zadrugarstva. S druge strane, odstupanja od tih osnovnih principa udruživanja predstavljalo bi ozbiljan rizik za ostvarivanje onih ciljeva zbog kojih su nam reafirmacija i razvoj zadrugarstva potrebni.
Savremeni koncept zadrugarstva
Savremeni koncept zadrugarstva podrazumeva, između ostalog, izgradnju velikih zadružnih skladišta, hladnjača, industrijskih pogona za preradu voća, povrća i drugih poljoprivrednih proizvoda, zatim proizvodnju i preradu mesa, spoljnotrgovinsko poslovanje, naučnoistraživački rad, edukaciju, ali štedno-kreditno poslovanje. To je veliki posao, koji ne može preko noći da se ostvari, jer zahteva sistematski pristup, a kad je reč o poljoprivredi, bezrezervnu podršku poljoprivrednih proizvođača.
Prema rečima Sivčeva, eksperiment sa složenom zadrugom bi značio formiranje zadruge zadruga, bolje rečeno zajednice zadrugara – u svetu je takav vid udruživanja poznat kao zadružni savez sa jasnim poslovnim zadacima. To praktično znači da bi složena zadruga trebalo da ostvari funkciju, koju je Zakon o zadrugama namenio zadružnim savezima, a koju još uvek nismo prihvatili u praksi, a podrazumeva skladištenje, izvoz, industrijsku preradu, zadružnu samokontrolu, odnosno zadružnu reviziju, koja nije samo revizija finansijskog poslovanja, već i celokupne aktivnosti zadruga koje zajednički proizvode i plasiraju na domaćem i svetskom tržištu. To je veliki posao i zahteva ne samo sredstva, već i obrazovane i vredne ljude koji su spremni da se upuste u taj poduhvat.
