Da bi smanjile pogubne emisije azota, vlasti Holandije propisuju radikalno smanjenje stočnog fonda. To je tamošnje poljoprivrednike izvelo na barikade i zaokupilo ovu zemlju, koja spada u poljoprivredne velesile
Napetost u zemlji može da se seče nožem nakon više sedmica protesta farmera. Već su bivali blokirani autoputevi, na ulicama i pred vladinim zgradama u Hagu su traktori i krave, paljene su bale sena, pred kućama političara prskano stajsko đubrivo.
Prošlog utorka su besni demonstranti stigli ispred stana Kristijane van der Val, ministarke nadležne samo za temu ”prirode i nitrata“. To mesto je i uvedeno početkom godine kako bi se uhvatilo u koštac sa problemom koji muči ovu poljoprivrednu naciju – previše azotnih jedinjenja koja truju prirodu. Sedamdeset odsto njih potiče upravo od stočarstva, a Vlada jedino rešenje vidi u radikalnom smanjenju stočnog fonda, što seljake izvodi na ulice.
”Znam kakve ovo ogromne posledice ima za farmere. To je užasno. Ali, nemamo izbora. Priroda ne može da čeka”, rekla je Van der Val predstavljajući plan u parlamentu sredinom juna.
Vlada premijera Marka Rutea ima jasnu većinu u parlamentu da progura planove i čini se da od njih ne odustaje. ”Na korak smo od toga da se agrarni sektor počisti iz Holandije. To će naravno imati posledica po građane“, kaže Karoline van der Plas, poslanica koja zastupa interese poljoprivrednika.
Ova površinom mala zemlja spada u poljoprivredne kolose, gde je u južnim delovima recimo broj svinja po kvadratnom kilometru daleko najviši u svetu. Samo SAD izvoze više agrarnih proizvoda od Holandije, gledano po vrednosti. Zato su i poljoprivredni lobiji dugo sprečavali promene, a onda su one došle gotovo naprečac.
Jer, Holandiju pritiskaju ne samo problemi zatrovanog zemljišta i narušenog biodiverziteta zbog masovne upotrebe nitrata i amonijaka, već i odluke evropskih (2018) i domaćih sudova (2019), prema kojima upotreba mora da se ograniči.
Prema planu Vlade, do 2030. emisija azota mora da se smanji i za po 70 odsto u pojedinim provincijama, posebno u regionima koji su u EU priznati kao oblasti zaštićene prirode. Odavno je jasno da to može samo sa manje stočnog fonda, što bi uništilo egzistenciju mnogih seljaka.
Vlasti još nisu precizirale plan niti da li će recimo isplaćivati odštete onima koji odustanu od stočarstva ili reše da presele imanja u druge regione.
