U našoj zemlji sočivo se gaji na beznačajnim prostorima. Osnovni razlog tome su izuzetno mali prinosi ovog useva, manji od drugih leguminoza. Ali, to nije osobina samog sočiva..
Sočivo je mahunarka koja potiče iz zapadne Azije, odakle je dovezena u Sredozemlje. Danas imamo dve glavne grupe različitih sorti sočiva: makrosočivo – veličina zrna je od šest do devet mm; gaji se uglavnom u Sredozemlju i u Americi; i mikrosočivo – mnogo manje semenke (dva do šest mm), obično je narandžaste ili crvene boje, raste uglavnom u Indiji i na Bliskom istoku.
U našoj zemlji sočivo se gaji na beznačajnim prostorima. Osnovni razlog tome su izuzetno mali prinosi ovog useva, manji od drugih leguminoza. Ali, to nije osobina samog sočiva. Ovaj usev doneo bi veći rod da se proizvodi uz odgovarajuću agrotehniku i da se umesto niskoprinosnih domaćih populacija gaje savremene sorte. Sočivo najbolje uspeva u umereno toplom klimatu. Adaptirano je na suvlje, prohladne uslove i ako je toplo, prinosi budu manji. Ovom usevu više pogoduju umereni brdski krajevi nego ravnice.
Setva od sredine marta do sredine aprila
To je biljka rane prolećne setve – čim prođe zima, od sredine marta do sredine aprila. Iznikli mlad usev dobro podnosi i rane prolećne mrazeve. Biljka je dugog dana i od nicanja do cvetanja protekne 40 do 70 dana. U tom periodu ima velike potrebe za zemljišnom vlagom. U drugom delu vegetacije bolje podnosi sušu. Ipak, prevelika vazdušna suša može da izazove produžetak cvetanja, a visoke temperature opadanje cvetova i mladih mahuna.
Najbolje uspeva na plodnim i srednje plodnim zemljištima. Ne zahteva velike količine đubriva, jer, kao sve biljke iz ove familije, može da usvaja azot iz vazduha u simbiozi s korenskim bakterijama. Za sočivo su dobri mnogi predusevi. Pošto traži zemljište čisto od korova, najbolje je da se sočivo gaji posle strnina. Ne sme da se seje na njive na kojima su prethodno upotrebljeni herbicidi na bazi atrazina.
Da bi se očuvale zalihe vlage, zemljište treba da se dobro pripremi preko leta, jeseni i zime. Tako se obezbeđuje dobar mehanički sastav tla i zemljišta više očisti od korova. Uz jesenju obradu zemljišta ide i đubrenje. Najbolje je da se upotrebi kombinovano đubrivo, tako da količina čistog azota bude maksimalno 60 kilograma po hektaru.
Setvena norma
Predsetvena priprema treba da je izvedena do sitno mrvičaste strukture do 8 cm dubine i posle setve je obavezna mera valjenje. Seje se u martu na dubinu oko 5 cm.
Setvena norma je oko 350 klijavih semenki po kvadratnom metru. Najpogodnija je uskoredna setva, mada se kod nas praktikuje i setva u pantljike, na rastojanje 35 santimetara, pa i u kućice. Pri većim međurednim rastojanjima najčešće se ne postiže zadovoljavajući sklop i oblik hranljive površine oko biljke, pa je to jedan od osnovnih uzroka mapih prinosa. Dubina setve treba da je oko tri santimetra.
U slučaju da mora da se seje na veću dubinu, treba obavezno povećati setvenu normu da bi se ostvario optimapan sklop biljaka u vegetaciji. Sočivo može da se seje i omaške. U takvoj setvi preporučljivo je da se pomeša s ječmom. Treba dodati do 20 odsto ječma.
Žetva sočiva
Žetva sočiva jedan je od najosetljivijih poslova. Uspeh žetve umnogome zavisi od kvaliteta setve, efekata u borbi s korovima i vremenskih uslova tokom vegetacije. Žetvu otežava biološka osobina sočiva – neravnomerno cvetanje i sazrevanje, otkidanje mahuna na najmanji potres, poleganje zrelih stabala.
Važno je da se odredi pravi momenat košenja ili čupanja. Prerana žetva kad su zrna u donjim mahunama isuviše zelena, ima za posledicu loš kvalitet zrna – smežurano je, a prinos mali. Pravo vreme za početak berbe sočiva jeste kada su mahune pri dnu biljke smeđe boje, a one koje su više na stabljici žute. Obično se čeka da dve trećine mahuna sazri i tada može da počne žetva.
Zbog osipanja mahuna ovaj posao treba obavljati u jutarnjim časovima. Počupano ili pokošeno sočivo treba da stoji u otkosima ili snopovima nekoliko dana. Sloj biljaka ne bi smeo da bude debeo, da ne bi došlo do pojave plesni.
Posle sušenja lisne mase, kada se vlaga zrna spusti na oko 18 odsto, počinje vršidba. Za vršidbu mogu da se koriste kombajni ili vršilice prilagođeni za ovu svrhu. Na kombajnima broj obrtaja bubnja treba smanjiti na oko 600 u minutu i regulisati rastojanje između bubnja i podbubnja, zavisno od krupnoće zrna. Žetva sočiva može da se obavi i ručno – mlaćenjem.
Posle-žetvena obrada
Za očuvanje kvaliteta zrna sočiva važna je i posle-žetvena obrada. Pored uništavanja žiška i uobičajenog uklanjanja mehaničkih primesa, najčešće je zrno neophodno i dosušiti. Sočivo se dobro čuva kad se vlaga u zrnu spusti ispod 12 odsto, s obzirom na to da se žanje vlažnije. Pri sušenju zrna maksimalna temperatura treba da je 30-35 stepeni.
Proteini iz sočiva su vredan izvor belančevina i zbog toga je ovo povrće dobra zamena za meso. Zrno je bogato gvožđem, magnezijumom, fosforom, cinkom i kalijumom. Bogato je i vitaminima B1 i B9 i idealna je hrana za osobe koje imaju velike intelektualne napore.
