Kragujevčani Dušan Jagličić i Đorđe Đokić razvili su “BeeWeb”, aplikaciju koja koristi softverski program, jedinstven na svetu, za proračun idealne kombinacije povezivanja poljoprivrednika koji imaju medonosne biljne kulture i pčelara koji sele svoje košnice. Glavno tržište preusmerili su na zemlje SAD i Zapadne Evrope, dok je korišćenje ove aplikacije u Srbiji besplatno.
Svako ko se bavi pčelarstvom i seli svoje košnice u različite delove Srbije se suočio sa situacijama poput neorganizovanosti samog preseljenja pčela, pošto ne postoji uređen sistem seljenja, prenaseljenosti košnica na jednom mestu, kao i deljenja istih lokacija sa ostalim pčelarima.
Dušan Jagličić iz Kragujevca , koji se i sam već deset godina bavi pčelarstvom, razmišljao je kako da se na najefikasniji način reše svi ovi problemi.
– Tada sam došao na ideju, pošto se bavim IT tehnologijama, da je moguće da, ukoliko imamo podatke za sve zainteresovane pčelare, da sele pčele na određenu lokaciju i podatke za sve površine pod nekom medonosnom kulturom, recimo suncokret ili uljana repica, koja kreće sada u aprilu, bi bilo moguće napraviti takav raspored da svaka površina pod suncokretom bude optimalno pokrivena određenim brojem košnica. Time bi se popravio prinos meda, ne bi bilo prenaseljeno, pokupio bi se sav med, a u isto vreme bi oprašivanje suncokreta bilo mnogo bolje i u određenim slučajevima to može da poveća prinos i do 30%- objašnjava Jagličić.
Sa kolegom Đorđem Đokićem, Dušan je napravio jedinstvenu aplikaciju na svetu – “BeeWeb”, koja softverski izračunava najbolju kombinaciju biljne kulture sa određenim brojem košnica i na taj način povezuje poljoprivrednike sa pčelarima.
Aplikacija “BeeWeb” počela je sa radom početkom marta, besplatna je za korisnike iz Srbije, jednostavna je za korišćenje, a sve što treba da uradite je da se registrujete i ostavite vaše podatke – koliko košnica imate, za koju ste biljnu kulturu zainteresovani ili ako ste poljoprivrednik – gde i na koliko hektara se prostiru vaši voćnjaci ili suncokreti.
“Recimo, poljoprivrednik koji ima 10 hektara suncokreta u Vojvodini dobija informaciju putem sms-a, mejlom ili pismom ko je njegov idealan pčelar koji bi mogao da doveze košnice kod njega, a naš algoritam ih raspoređuje tako da pčelari imaju prosečno minimalne troškove. Pčelar iz Niša ne mora da vozi sve do najudaljenije tačke u Vojvodini. Kada bi se to uradilo, praktično bi sve njive pod suncokretom, recimo u Vojvodini, mogle da dobiju odgovarajuće pčelare iz Srbije. Na taj način bi moglo da se pokrije svih, na primer, 300.000 hektara suncokreta, a sve bi bilo oprašeno na najbolji mogući način- objašnjava Đokić.
Iako je počela da radi početkom marta, na “BeeWeb” platformi je već registrovano oko 200 pčelara, koji ukupno imaju nekoliko hiljada košnica. Za sada je registrovan mali broj voćara, a osnivači ove aplikacije smatraju da je to posledica nedovoljnog znanja poljoprivrednika o značaju samog oprašivanja i nadaju se da će se i to uskoro promeniti, te da će ovakav način povezivanja pčelara i voćara postati budućnost u Srbiji.
