Čovečanstvo se danas suočava sa trostrukom krizom – klimatskim promenama, gubitkom biodiverziteta i zagađenjem. Nauka upozorava da je održivo upravljanje zemljištem jedan od najvažnijih alata za očuvanje ekosistema i unapređenje klimatskih akcija. Upravo toj temi posvećen je Međunarodni kongres o zemljištu “Soil ReUnion – Nauka za zdravo zemljište”, koji se održava u Vrdniku do 23. oktobra u organizaciji Srpskog društva za proučavanje zemljišta
Kongres je okupio brojne naučnike, donosioce odluka i predstavnike privrede iz zemlje i sveta kako bi razmenili iskustva i znanja o očuvanju i unapređenju zemljišta.
Zemljište – resurs bez alternative
Poljoprivreda se sve više prepoznaje kao sektor koji može istovremeno ublažiti klimatske promene – kroz vezivanje ugljenika – i prilagoditi se njihovim posledicama primenom regenerativnih praksi. Takav pristup, kako ističu stručnjaci, stvara novu generaciju ”regeneracije“, zasnovanu na praktičnom znanju, istraživanjima i inovacijama na terenu. Jer, kako podsećaju organizatori, 95% svetske hrane dolazi iz zemljišta – resursa koji nema zamenu ni u najnaprednijim tehnološkim rešenjima.
Most između nauke, proizvođača i odluka
Predsednik Srpskog društva za proučavanje zemljišta prof. dr Jovica Vasin istakao je da je nauka o zemljištu u Srbiji značajno napredovala – od klasifikacije i pedologije, do fizike, mikrobiologije i mera rekultivacije – ali da i dalje postoji praznina u komunikaciji između nauke, poljoprivrednih proizvođača i donosioca odluka.
“Imamo znanje i odgovore, ali nedostaje funkcionalan socijalni trougao između akademske zajednice, poljoprivrednih proizvođača i donosioca odluka. Nauka može da ponudi rešenja, ali bez jasnog kanala ka praksi i ulaganjima – efekti izostaju. Poljoprivrednik mora najpre da živi pristojno od svog rada, da bi uopšte imao prostor da razmišlja o inovacijama”, naglasio je Vasin.
On je dodao da Srpsko društvo za proučavanje zemljišta priprema konkretne predloge za mere koje bi mogle postati deo agrarne politike – poput podsticaja za zelenišno đubrenje, kao jedne od najvažnijih praksi za povećanje organske materije u zemljištu.
“Zelenišno đubrenje donosi dugoročne koristi, ali u početku stvara trošak. Zbog toga je važno da država prepozna potrebu da podrži ove mere, jer one čuvaju plodnost zemljišta i stabilnost proizvodnje”, kaže Vasin.
Navodnjavanje – prilika i rizik
Posebno je ukazano i na značaj pravilnog planiranja sistema za navodnjavanje, koji bez dodavanja organske materije može izazvati degradaciju zemljišta. Vasin je istakao da bi zakonska regulativa morala da predvidi obaveznu analizu zemljišta i vode pre uvođenja bilo kog sistema za navodnjavanje, kako bi se sprečila zaslanjenost i alkalizacija.
Zemljište kao globalni prioritet
Predsednica Organizacionog odbora kongresa, dr Jordana Ninkov, istakla je da prisustvo velikog broja stranih stručnjaka potvrđuje da je očuvanje zemljišta globalni prioritet.
“Zemljište je danas u središtu pažnje nauke, privrede i politike. Od njega se očekuje da reši gotovo sve velike izazove čovečanstva – od klimatskih promena, preko gubitka biodiverziteta, do zagađenja. Zbog toga više nemamo vremena za pristup pokušaj i greška”, poručila je Ninkov.
Ciljevi kongresa
Kongres “Soil ReUnion – Nauka za zdravo zemljište” postavlja jasne ciljeve:
- povezivanje nauke, industrije i politika kroz prenos naučnih znanja;
- stvaranje platforme za dijalog koja omogućava saradnju i zajedničko kreiranje budućih strategija;
- uspostavljanje mreža saradnje koje će nastaviti da deluju i nakon događaja.
Posebnost kongresa je i inovativni format π to π (project to project) – ”sastanak na slepo“ između projekata koji imaju slične ciljeve, što omogućava nova partnerstva i bržu razmenu znanja.
