Od pranja i češljanja vune, preko vunovlačenja, prirodnog bojenja i pustovanja, do tkanja i pletenja čuvenih dvopređnih čarapa – kolonija ”Spasimo vunu“ u Arheo-etno parku Ravna kod Knjaževca pokazala je kako se tradicionalna znanja mogu sačuvati i preneti novim generacijama. Istovremeno, učesnici su mogli da se upoznaju i sa savremenim mogućnostima upotrebe vune, prirodne sirovine koja se u Srbiji često odbacuje

U Arheo-etno parku Ravna kod Knjaževca od 14. do 19. jula održana je kolonija ”Spasimo vunu“, jedinstven šestodnevni program posvećen očuvanju tradicionalnih veština, nematerijalnog kulturnog nasleđa i promociji vune kao prirodnog i ekološkog materijala.

Učesnici su imali priliku da se upoznaju sa gotovo čitavim procesom tradicionalne obrade vune – od pranja, sušenja i ručnog raščešljavanja, preko rada na maloj ručnoj vunovlačari, predenja i bojenja prirodnim bojama, do tkanja, pletenja i izrade predmeta metodama suvog i mokrog pustovanja.

Organizovana je i radionica pletenja dvopređnih čarapa, jednog od najprepoznatljivijih simbola knjaževačkog kraja.

Na taj način kolonija nije bila samo predstavljanje starih zanata, već i prostor u kojem su učesnici mogli praktično da savladaju tehnike koje su nekada bile sastavni deo svakodnevnog života u selima.

Znanje koje je nekada imala gotovo svaka kuća

Vuna je vekovima korišćena za izradu čarapa, ćilima, odeće, prostirki, posteljine, pokrivača i različitih predmeta za domaćinstvo. Znanje o njenoj obradi prenosilo se u porodicama, najčešće sa starijih žena na mlađe generacije.

Danas su mnoge od tih veština gotovo zaboravljene, dok je sve manje ljudi koji umeju da operu, pripreme, ispredaju, oboje i obrade sirovu vunu.

Jedan od osnovnih ciljeva kolonije bio je upravo da se to znanje sačuva i ponovo učini dostupnim. Poseban akcenat stavljen je na mlade, koji su kroz praktičan rad mogli da upoznaju zanate svojih predaka, steknu nove veštine i razviju svest o značaju prirodnih materijala i održivog načina života.

Učešće u svim radionicama bilo je besplatno, kako bi program bio dostupan svima koji žele da učestvuju u očuvanju ove tradicije.

Od sećanja iz detinjstva do inicijative za spasavanje vune

Jedna od organizatorki kolonije, Jelena Stevanović iz inicijative ”Bleja runologija“, kaže da se ideja o spasavanju vune razvijala postepeno – kroz permakulturu, kreativni rad i sećanja iz detinjstva.

”Bavim se permakulturom od 2014. godine, a jedno od njenih načela jeste da je problem istovremeno i rešenje. Volim kreativne radove i različite zanate, a kada sam počela da se bavim vunom, vratile su mi se slike iz detinjstva, kada sam dolazila kod bake u selo Jelašnicu i pomagala joj u poslovima vezanim za vunu”, kaže Stevanović.

Kasnije se upoznala sa pustovanjem vune, počela detaljnije da istražuje ovu temu i shvatila da se vuna u Srbiji već godinama baca.

Kolonija je održana u Ravni upravo zato što se njeno selo Jelašnica nalazi u neposrednoj blizini, a namera inicijative je da promene započne u svojoj lokalnoj zajednici.

Vuna se baca jer nema ko da je otkupi i opere

Jedan od najvećih problema jeste to što danas gotovo da ne postoji organizovan sistem sakupljanja, pranja i pripreme vune za preradu. Iako u pojedinim krajevima još postoje vunovlačare, one uglavnom rade samo sa prethodno opranom vunom. Bez perionica i organizovanog otkupa, veliki deo sirove vune ostaje neiskorišćen.

”Koliko sam uspela da istražim, u Srbiji trenutno postoji samo jedan otkupljivač koji organizovano sakuplja vunu. Nemamo perionicu, dok vunovlačare koje su još sačuvane mogu da rade samo sa već opranom vunom. Imamo jednu u Knjaževcu i dve u okolini Pirota, ali one bi mogle više da rade kada bi bilo pripremljene sirovine”, objašnjava Jelena.

Cilj inicijative je da se postepeno povežu uzgajivači ovaca, sakupljači, zanatlije, dizajneri, poljoprivrednici i drugi korisnici vune.

Takva mreža mogla bi da omogući da se vuna ponovo prerađuje u lokalnim zajednicama, umesto da se odbacuje kao bezvredan ostatak.

Pustovanje, predenje i tkanje ponovo mogu postati izvor prihoda

Obnavljanje tradicionalnih veština nema značaj samo za očuvanje kulturnog nasleđa. Izrada proizvoda od vune može da postane i dodatni izvor prihoda, naročito za žene u ruralnim područjima i osobe koje teže dolaze do zaposlenja.

Od pustovane vune mogu se izrađivati torbe, papuče, šeširi, nakit, ukrasi, igračke i umetnički predmeti, dok se predena vuna koristi za pletenje i tkanje odeće, čarapa, ćilima, prostirki i drugih proizvoda.

Stevanović vunu opisuje kao ”društveno vlakno“, jer je njena obrada nekada okupljala žene na prelima.

“Žene su se zimi okupljale, radile zajedno, pevale i družile se. I danas na našim radionicama pokušavamo da obnovimo taj osećaj zajedništva”, navodi ona.

Radionice se održavaju i u Dečjem kulturnom centru ”Majdan“ na Senjaku u Beogradu, gde se učesnice okupljaju jednom nedeljno, uče različite tehnike i zajednički izrađuju i prodaju proizvode.

Posebno su dobrodošle žene iz teže zapošljivih kategorija, penzionerke koje žele da ostanu aktivne, kao i mladi i deca zainteresovani za tradicionalne zanate.

Vuna kao prirodna alternativa sintetičkim materijalima

Pored tradicionalne primene u izradi odeće, čarapa, ćilima i rukotvorina, vuna može da se koristi i za niz savremenih proizvoda.

Među prvim proizvodima inicijative bile su vunene loptice za sušenje i omekšavanje veša, koje mogu da smanje potrebu za korišćenjem hemijskih omekšivača.

Od vune se izrađuju i posteljina, dečje igračke, nakit i dekorativni predmeti, a kvalitetni vuneni proizvodi, ukoliko se pravilno čuvaju, mogu trajati godinama. ”Bolje je imati jedan kvalitetan vuneni proizvod koji dugo traje nego mnogo sintetičkih proizvoda koji se brzo odbacuju”, ističe Stevanović.

Sve veće interesovanje za prirodne materijale i sporiju modu moglo bi da otvori dodatni prostor za domaće zanatlije i male proizvođače.

Lanolin – vredan sastojak koji se dobija pranjem vune

Prilikom pranja vune izdvaja se lanolin, prirodna masnoća koja štiti vuneno vlakno i ima široku primenu u kozmetici. Koristi se u kremama, mastima i preparatima za negu suve i osetljive kože, jer pomaže u zadržavanju vlage.

Jelena navodi da inicijativa istražuje različite načine korišćenja svih delova sirovine, kako bi se što manje vune odbacivalo, a što veći deo iskoristio za izradu novih proizvoda.

Primena vune u baštovanstvu i poljoprivredi

Vuna se može koristiti i u poljoprivredi, posebno za malčiranje, zadržavanje vlage i prihranu zemljišta.

U Brajkovcu kod Lazarevca učesnici inicijative koristili su vunu prilikom sadnje i postavljali je u sadne rupe, između ostalog i kod paradajza.

Kako se postepeno razgrađuje, vuna može da doprinese obogaćivanju zemljišta, dok istovremeno pomaže u očuvanju vlage oko korena biljke.

Od vune su izrađivane i saksije za proizvodnju rasada. Biljka se zajedno sa vunenom saksijom sadi direktno u zemljište, čime se smanjuje stres prilikom presađivanja. ”Saksija se vremenom razgradi, zadržava vlagu i doprinosi ishrani biljke“, objašnjava Jelena.

Jedan od mogućih proizvoda je i pelet od vune, koji se koristi kao organsko đubrivo. Takva proizvodnja već postoji u Srbiji, dok Institut za stočarstvo, prema njenim rečima, planira nabavku opreme za preradu vune u pelet.

Inicijativa želi da razvija i vuneni filc za baštovanstvo, koji bi mogao da zameni deo crnih plastičnih folija u proizvodnji. Vuneni filc bi pokrivao zemljište, smanjivao isparavanje vode, usporavao rast korova i vremenom se prirodno razgrađivao. Posebno bi mogao da bude koristan u organskoj proizvodnji.

Od izolacije kuća do novih ekoloških proizvoda

Vuna može da se primenjuje i u građevinarstvu kao prirodni izolacioni materijal.

U Deliblatu je tokom aprila jedna ekipa iz udruženja ”Blatologija” koristila vunu kao izolaciju krova, čime je prikazana još jedna mogućnost primene sirovine koja se kod nas često odbacuje.

Zbog sposobnosti da reguliše vlagu i temperaturu, vuna se u različitim zemljama koristi za izolaciju zidova i krovova, ali i za izradu panela, filca i drugih građevinskih proizvoda.

Jelena ističe da inicijativa ne izmišlja nove namene, već prati proizvode i rešenja koja već postoje u drugim zemljama i pokušava da proceni šta bi moglo da se razvija i u Srbiji.

Planirano osnivanje zadruge i vunenog haba

Inicijativa ”Spasimo vunu“ realizuje se u saradnji sa Zavičajnim muzejom Knjaževac, uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine i UNDP Srbija, u okviru programa ”Cirkularne zajednice“.

Program je usmeren na podršku ženama u cirkularnoj ekonomiji, a zahvaljujući projektu nabavljena je i oprema potrebna za obradu vune – od manje vunovlačare i vretena do drugih alata i mašina.

U narednom periodu planirane su edukacije žena, kao i razvoj oblika zadružnog povezivanja koji bi omogućio zajedničku proizvodnju i prodaju predmeta od vune.

Organizatori traže i prostor koji bi mogao da funkcioniše kao svojevrstan vuneni hab – mesto za radionice, obradu sirovine, smeštaj opreme, zajednički rad i okupljanje.

Ideja je da prostor bude otvoren tokom radne nedelje i dostupan ljudima koji žele da uče, izrađuju proizvode ili se uključe u inicijativu.

Centar za vunu u Jelašnici

Dugoročniji plan je da se u selu Jelašnica kod Knjaževca osnuje Centar za vunu.

Jelena planira da staru štalu na porodičnom imanju adaptira u prostor u kojem bi se tokom leta, a kasnije možda i tokom većeg dela godine, održavale radionice, obuke i kolonije.

Takav centar mogao bi da poveže tradiciju knjaževačkog kraja, savremeni dizajn, cirkularnu ekonomiju i ruralno preduzetništvo.

Kolonija ”Spasimo vunu“ pokazala je da očuvanje nasleđa ne znači samo izlaganje starih predmeta u muzejima. Tradicionalne veštine poput predenja, tkanja, pletenja i pustovanja mogu ponovo postati živo znanje, osnova za nove proizvode i prilika za dodatnu zaradu.

Da bi vuna ponovo dobila veću ekonomsku vrednost, biće potrebno obnoviti čitav lanac – od uzgoja ovaca i sakupljanja sirovine do pranja, prerade, dizajna i prodaje gotovih proizvoda.

Prvi korak je, prema rečima organizatora, da se povežu ljudi koji još poseduju znanje, oni koji žele da ga nauče i svi koji u vuni vide vrednu sirovinu, a ne otpad.