Španija je u prvoj polovini 2026. zaklala 28,4 miliona svinja i proizvela 2,76 miliona tona svinjskog mesa. Istovremeno, upravo iz ove zemlje stiže najveći deo svinjetine koju Srbija uvozi – čak 62 odsto u prvih pet meseci ove godine. Ali postoji još jedan podatak važan za domaće proizvođače i potrošače: dok je u Srbiji zabranjeno stavljanje u promet GMO i proizvoda od GMO, Španija je veliki korisnik genetski modifikovane soje u ishrani stoke

Prema podacima španskog Ministarstva poljoprivrede, koje prenosi specijalizovani portal 3tres3, u prvih šest meseci 2026. u Španiji je zaklano 28,4 miliona svinja, 2,1 odsto više nego godinu ranije. Proizvodnja svinjskog mesa povećana je još više – 3,2 odsto, na 2,76 miliona tona.

Španija je istovremeno ubedljivo najveći dobavljač svinjskog mesa Srbiji. Prema podacima koje je CLAL obradio na osnovu IHS baze, Srbija je od januara do maja 2026. uvezla 15.669 tona svinjskog mesa, od čega je 9.687 tona stiglo iz Španije. To znači da je njen udeo u ukupnom uvozu dostigao 62 odsto, dok je količina uvezena iz Španije bila 57,6 odsto veća nego u istom periodu prošle godine.

Španija zavisi od uvozne soje

Pitanje čime su hranjene životinje od kojih potiče to meso posebno je zanimljivo zbog strukture španske stočne hrane.

Najnoviji izveštaj američke službe USDA FAS o poljoprivrednoj biotehnologiji u Španiji navodi da je ta zemlja veoma zavisna od uvoza proteinskih hraniva za svoj veliki stočarski sektor, pre svega soje i sojine sačme. Zajednički godišnji uvoz soje i sojine sačme približava se šest miliona tona.

Još značajniji je podatak da je, prema istom izvoru, gotovo sav španski uvoz proizvoda od soje genetski modifikovanog porekla, osim količina namenjenih specijalizovanim tržištima. Potražnja za non-GMO sojinom sačmom procenjuje se na svega oko dva odsto ukupne prodaje. USDA takođe navodi da je većina sojine sačme koja se koristi u proizvodnji stočne hrane u Španiji GM porekla.

To ne znači da je moguće tvrditi da je svaka svinja uzgojena u Španiji hranjena GMO sojom, niti da je svaka pošiljka mesa koja je stigla u Srbiju poreklom od takvih životinja. Za takav zaključak bili bi potrebni podaci o konkretnoj farmi, proizvođaču i sastavu hrane korišćene tokom tova.

Ono što je dozvoljeno u Španiji, u Srbiji nije

Tu dolazimo do važne razlike između domaće i španske proizvodnje.

Važeći Zakon o genetički modifikovanim organizmima Srbije propisuje da se nijedan modifikovani živi organizam, niti proizvod od GMO, ne može staviti u promet niti gajiti u komercijalne svrhe u Srbiji. Zakon proizvodom od GMO smatra i proizvod koji je dobijen od jednog ili više genetički modifikovanih organizama, bez obzira na stepen obrade.

To znači da GM soja ili sojina sačma proizvedena od GMO soje ne mogu biti komercijalno stavljene u promet kao stočna hrana u Srbiji. Zakon ipak predviđa prag: poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji sadrži do 0,9 odsto primesa GMO ili primesa poreklom od GMO ne smatra se GMO u smislu tog zakona.

Drugim rečima, domaći proizvođač svinja radi pod drugačijim pravilima od proizvođača u Španiji, gde je upotreba odobrene GM soje u hrani za životinje legalna i široko rasprostranjena.

Svinja hranjena GMO sojom nije „GMO svinja“

Važno je napraviti jasnu razliku: meso životinje koja je hranjena GM sojom nije samo zbog toga GMO meso, niti je sama životinja genetski modifikovana.

Propisi EU dozvoljavaju upotrebu odobrene GMO hrane za životinje i zahtevaju njeno označavanje kada sadržaj prelazi propisane granice. Međutim, evropska uredba izričito navodi da proizvodi dobijeni od životinja hranjenih genetski modifikovanom hranom ne podležu GMO pravilima o autorizaciji i označavanju.

To praktično znači da kupac na deklaraciji svinjskog mesa ne mora da dobije informaciju da li je životinja bila hranjena GM sojom.

Isti proizvod na polici, različiti uslovi proizvodnje

Upravo tu se otvara pitanje važno i za domaće proizvođače i za potrošače.

Srpski farmer ne može u komercijalnoj proizvodnji da koristi GM sojinu sačmu koja je dozvoljena u Španiji, dok meso proizvedeno u sistemu u kojem je takva hrana legalna može završiti na istom tržištu sa domaćim mesom.

To samo po sebi ne govori ništa o zdravstvenoj bezbednosti uvezene svinjetine – odobrena GMO hrana za životinje u EU prolazi propisanu procenu bezbednosti. Ali otvara pitanje jednakih uslova konkurencije i transparentnosti prema potrošačima.

Ako domaći proizvođač mora da poštuje restriktivnija pravila u pogledu korišćenja GMO stočne hrane, da li bi kupac trebalo da zna pod kojim uslovima je proizvedeno uvozno meso koje bira na polici?

Meni je poslednja rečenica baš dobar završetak za agronews — ne tvrdimo da je GMO hrana opasna, niti nazivamo meso „GMO mesom“, već otvaramo sasvim legitimno pitanje različitih proizvodnih standarda i prava potrošača na informaciju.