Srbija se i ove godine suočava sa nestašicama vode – već početkom leta u Gadžinom Hanu proglašena je vanredna situacija, a stručnjaci upozoravaju da će ovakve krize postajati sve učestalije zbog klimatskih promena i hroničnog neulaganja u vodnu infrastrukturu
Srbija se već na početku leta suočava sa nestašicama vode – u opštini Gadžin Han proglašena je vanredna situacija zbog sušnih uslova, dok su prošle godine isti problem imale opštine Sjenica, Gornji Milanovac, Topola i Majdanpek. U tim mestima građani su danima, pa i nedeljama, bili bez vode, a problem sušnih slavina povremeno pogađa i druge delove zemlje.
Prema podacima inicijative ”Pravo na vodu“, tokom jula i avgusta 2023. godine čak 65 mesta širom Srbije bilo je pogođeno nestašicama, najčešće zbog restrikcija, ali i kvarova na vodovodnoj mreži. Stručnjaci upozoravaju da se ovakva situacija može očekivati sve češće, s obzirom na posledice klimatskih promena i nedovoljno ulaganje u razvoj vodne infrastrukture.
– Poslednje veće vodoizvorište u Srbiji otvoreno je pre više od 20 godina, što dodatno otežava situaciju u uslovima rastuće potrošnje i promenjenih vremenskih obrazaca – navodi za NIN naučni saradnik Geografskog instituta ”Jovan Cvijić“, Marko Urošev. On objašnjava da se pogrešno veruje da je Srbija bogata vodom, jer većinu resursa čine tranzitne vode – reke koje dolaze iz drugih zemalja.
Čak 91 odsto ukupnog proticaja vode u Srbiji čine međunarodne reke poput Dunava, Save, Tise i Drine, dok samo devet odsto čine vodotoci formirani na teritoriji Srbije, na koje država može neposredno da utiče.
Urošev navodi da su kapaciteti postojećih izvorišta dovoljni za snabdevanje stanovništva još oko petnaest godina, ali da bez hitnog ulaganja u razvoj novih vodoizvorišta, akumulacija i infrastrukture, postoji rizik od sve učestalijih kriza. Od planiranih 35 većih akumulacija iz prethodnih strategija, izgrađene su svega dve – Rovni kod Valjeva (2015) i Prvonek kod Vranja (2005).
– Najugroženija po količini vode je oblast Šumadije, dok je u Vojvodini izražen i problem kvaliteta zbog prekomerne eksploatacije podzemnih voda. U slivu Velike Morave i drugim delovima zemlje takođe postoje problemi sa hemijskim i bakteriološkim kvalitetom pijaće vode – navodi Urošev.
Dodatni izazov je lošija infrastruktura u centralnoj Srbiji i manjim opštinama, gde je niži procenat priključenosti na javne sisteme vodosnabdevanja. Ipak, taj procenat raste i sada premašuje 80 odsto, delom i zbog migracije stanovništva iz sela u gradove.
Klimatske promene dodatno pogoršavaju stanje. Urošev upozorava da će Srbija postati toplija i suvlja, sa više toplotnih talasa i dužim sušnim periodima. Letnje i jesenje suše, u kombinaciji sa neredovnim i intenzivnim pljuskovima, koji ne doprinose zadržavanju vode u zemljištu, sve češće dovode do ozbiljnih hidroloških problema.
– U budućnosti nas očekuju ekstremi: dugotrajne suše i nedostatak padavina, uz pljuskove koji ne hrane izvorišta, već samo prouzrokuju bujične tokove i eroziju – upozorava on.
Kao važan, a često zanemaren aspekt zaštite vodnih resursa, Urošev ističe obrazovanje i vaspitanje najmlađih. Promena svesti i ponašanja u odnosu prema vodi, kroz obrazovni sistem od vrtića do fakulteta, ključna je za dugoročno očuvanje resursa.
– Jedino kroz obrazovanje možemo stvoriti održiv pogled na upravljanje prirodnim resursima i razviti kulturu racionalnog korišćenja vode – zaključuje Urošev.
