Već nekoliko godina priča se o tome da će država ustupiti poljoprivrednicima državno zemljište do 50 hektara, kako bi stimulisala povratak na selo. Međutim, stručnjaci kažu da je to i dalje samo predlog i da mnogo toga mora da se izmeni pre nego što se ostvari, kao i da je pitanje da li će se zemljište davati na korišćenje ili u zakup
Već nekoliko godina priča se o tome da će država ustupiti poljoprivrednicima državno zemljište do 50 hektara, kako bi stimulisala povratak na selo, uposlila mlade i stvorila konkurenciju između naših i farmera iz Evropske unije. Sada je najavljeno da će zemljište biti ustupljeno dugoročno i bez naknade, ali pod uslovom da bude obrađivano. Kako se navodi, trenutno se utvrđuje u kojim delovima zemlje ima najviše slobodnog državnog poljoprivrednog zemljišta.
Srbija ukupno ima oko 550.000 hektara, najviše u Vojvodini, od kojih je jedan deo u procesu restitucije, a tokom popisa utvrđeno je da ima oko 200.000 hektara koji nisu dati u zakup. Nakon popisa ispitaće se kakvo je opšte interesovanje, pa će biti raspisan javni poziv za sve poljoprivrednike od 18 do 60 godina.
Međutim, stručnjaci kažu da je to i dalje samo predlog i da mnogo toga mora da se izmeni pre nego što se ostvari, kao i da je pitanje da li će se zemljište davati na korišćenje ili u zakup.
Prvenstveno, treba izmeniti i dopuniti Zakon o poljoprivrednom zemljištu, zatim Pravilnik o davanju u zakup i na korišćenje državnog zemljišta, a treba i napraviti uslove koje poljoprivredni proizvođač mora da ispuni da bi mogao da dobije zemljište na korišćenje ili u zakup.
Takođe, treba regulisati i poresku politiku, kako bi oni koji su nemarni prema zemljištu bili kažnjavani.
Agrarni ekonomista Milan Prostran kaže za Sputnjik da sumnja da će se predlog o ustupanju zemljišta razmatrati pre jeseni. ”Neće se to davati tek tako što neko kaže da mu treba 50 hektara, nego će morati da se ispune određeni uslovi — da to bude neko mlađi, radno sposoban, da ima ozbiljnu nameru da se tim poslom bavi, da ima kuću, ekonomsko dvorište, nešto od najosnovnijeg alata, jer 50 hektara se ne može raditi ručno. Morate imati bar mašinu ili da ste u takozvanim mašinskim prstenovima, pa da 10 ima zajedničke traktore, plugove, drljače, tanjirače“, objašnjava Prostran. On, takođe, ocenjuje da država neće garantovati prodaju proizvoda.
Prostran smatra i da bi davanje državnog poljoprivrednog zemljišta na korišćenje pre svega trebalo da se omogući malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima kako bi se podstakla konkurentnost, jer kod nas mali i srednji farmeri, koji imaju između 0,5 i pet hektara, čini 80 odsto poljoprivrednih gazdinstava. Oni inače ne mogu da dođu do državne zemlje zbog toga što nemaju dovoljno novca da plate zakup.
