Toplo vreme je dva meseca pre roka pokrenulo voćare da počnu sa sadnjom kupine.
Uprkos aktuelnim pričama o sadnji aronije, brusnice, godžija i tartufa, koje u stvarnosti najčešće služe da bi neko uzeo novac od prodaje sadnica, ono na čemu se stvarno zarađuje je mnogo tradicionalnije bobičasto voće kao što su skromne kupine, koje su ove godine u izvozu dostizale cenu od 2,5 evra po kilogramu sveže ubranih.
Iako stručnjaci vide prošlu godinu više kao slučajnost nego pravilo, pretpostavlja se da će dugoročno cena kupina biti dobra.
Najveći svetski izvoznik kupina je Meksiko, zemlja koja ima najgoru moguću klimu za uzgoj ovog voća. Pošto nemaju zimu moraju da tretiraju biljke defolijantima kako bi simulirali mrazeve. Skoro 100 odsto roda izvoze za SAD. S druge strane Srbija ima kao stvorenu klimu za kupine, kao i otvoreno tržište Evrope i Rusije.
Života Jevremović iz Poljne ovih dana iz svog zasada vadi sadnice Loh Nesa kako bi proširio zasad. Pokretač tražnje i cene na našem tržištu je Rusija, zbog koje se sade sorte koje mogu da podnesu četri dana transporta koliko je potrebno da stignu do Moskve.
Jevremović kaže da je kupio sadnice koje su mogle da podnesu izmrzavanje, međutim ispsotavilo se i da se dobro transportuju, tako da je sve otišlo u Rusiju.
Za razliku od egzotičnih biljaka kao što su aronija ili godži čije se sadnice prodaju po paprenim cenama, naši voćari su naučili da sami proizvode sadnice kupine. Zapravo , ova biljka je toliko žilava da i sama proizvodi sadnice iz bočnih izdanaka koji prodiru u zemlju. Sadni materijal je praktično besplatan. Srbija zato može da relativno brzo i jeftino proširi svoje zasade.
Slobodan Todorović iz Zemljoradničke zadruge “Rujišnik” pita se zašto bi plaćali skupo sadnice koje proizvode instituti kada mogu da ih sami proizvedu mnogo jeftnije, a i instituti ih kupuju od njih.
b92
