Izvoz srpskog agrara u toku prošle godine vredeo je 2,09 milijardi evra. Od toga je 58 odsto, ili oko 1,21 milijardu evra “otišlo” na tržište Evropske unije. Na drugom mestu, sa 37 odsto ukupnog izvoza, ili 773 miliona evra, jesu zemlje CEFTA, region, gde najbolju “prođu” imaju kukuruz i duvan, a dobar deo “izvoznog kolača” naše zemlje ode u Rusiju, gde najviše prodajemo voće – naročito jabuke, mesne prerađevine i proizvode od povrća.
Prvi na listi izvoznih proizvoda Srbije je kukuruz, na drugom šećer, a nakon toga se najviše izvoze maline, koje na godišnjem nivou u izvozu učestvuju sa 130 miliona dolara. Među proizvodima koji su najzastupljeniji u izvozu nalaze se i ulje, pivo, višnje i brašno. Prošle godine smo izvezli maline u vrednosti od 90.000 tona, a najviše je otišlo u zemlje Evropske unije.
– Osim ovog našeg autentičnog voća, državama Starog kontinenta prodajemo dosta šećera -180.000 tona godišnje – kaže Milan Prostran, savetnik za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije. – Tako da teško možemo zamisliti izvoz srpskog agrara izuzimajući to značajno tržište Evropske unije. Naši fondovi proizvodnje nisu toliko veliki da možemo da se oslonimo na neke daleke i velike zemlje kao što su recimo Kina, ili Australija, već upravo države regiona i EU.
Ruska Federacija je sve značajnije tržiše za srpske poljoprivredne proizvode, u toku prošle godine sa vrednošću izvoza od 164 miliona dolara, činila je jednu šestinu ukupnog izvoza.
U Rusiju najviše izvozimo sveže jabuke i šljive – objašnjava Prostran. – Tog voća smo Rusima prodali za ukupno 54 miliona dolara. To jeste veliko tržište, ali, ipak, ne možemo da se oslonimo samo na njega.
Učešće
Poljoprivreda je najznačajnija privredna oblast Srbije. U stvaranju društvenog proizvoda učestvuje preko 20, a sa pratećim delatnostima i više od 40 odsto.
Novosti
