Donošenjem rešenja o utvrđivanju pasivnog statusa određenim poljoprivrednim gazdinstvima Ministarstvo poljoprivrede je izazvalo revolt kod poljoprivrednika, pre svega zbog ne postojanja Zakona o poljoprivrednom gazdinstvu, koji bi sve ovo regulisao
Predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco objašnjava da pasivni status znači da poljoprivredna gazdinstva gube pravo na subvencije na određeni broj godina – tri ili pet. Sve zavisi od rešenja koje donosi Uprava za agrarna plaćanja.
On smatra da je Srbija u krizi kada je reč o krunskim zakonima u sektoru poljoprivrede. “Mi pre svega nemamo Zakon o poljoprivrednom gazdinstvu, koji bi sve ovo regulisao. Taj zakon mora da odgovori ko može da bude poljoprivrednik, šta znači hobističko bavljenje poljoprivredom, a šta profesionalno. U njemu bi precizno bilo definisano sve – od broja suspenzija, u ovakvim situacijama, do toga ko ima pravo na žalbu”, kaže Keco i dodaje da Srbiji nedostaje i Zakon o integralnoj proizvodnji. “Nama Evropska unija može da kaže – nećemo više ništa od vas da kupujemo jer nemate rešenu integralnu proizvodnju u pogledu zaštite. Znači, mi smo otvoreni u nizu pitanja. Još nismo pipnuli zakonsku regulativu na putu do EU”, smatra Keco.
Komentarišući kontrole poljoprivrednika on kaže da je ovo maksimum što je država do sada uradila i dodaje da nikada do sada toliko domaćinstava nije kontrolisano po bilo kom osnovu. “Kontrole su neophodne, ali je nedovoljan broj inspektora. U stvari, sve bi moglo da bude drugačije da smo zakonom u kontrolu poslovanja i proizvodnje poljoprivednih gazdinstava uključili savetodavne službe. Mi danas nemamo nijedan uvid u poslovanje gazdinstva ni u pogledu plodoreda, ni u pogledu finansija. To se inspekcijama ne može rešiti jer u Srbiji imamo oko 200.000 korisnika državnog novca, po različitim osnovama”, ocenjuje Keco.
On smatra da je nemoguće vršiti kontrole na toliki broj korisnika i da je sprovedena kontrola zapravo bila na bazi uzoraka ili prijava.
Keco dodaje da se dešava da ljudi prijave kompletnu veličinu parcele, a da komasacija (postupak uređenja zemljišta i preraspodele vlasništva), kao i premer zemljišta nisu završeni. Primera radi, dešava se da poljoprivrednik prijavi dva hektara, a onda se kontrolama GPS-om utvrdi da je u pitanju 1,5 hektara. Samim tim terete ga da je za pola hektara uzeo više novca od države i ide u pasivan status, što je pogubno za tako malo gazdinstvo.
