Prema podacima projekta “Aqueduct” na Svetskom institutu za resurse, najveća opasnost od ove vremenske nepogode i to na globalnom nivou je u tri evropske zemlje, među kojima je i Srbija, koja je čak na 5. mestu
Gledajući meteorološke servise, u julu nas ne očekuju tako visoke temperaturne vrednosti, ali, kiša je slabo na vidiku. Tek pokoja grmljavina koje neretko sa sobom donosi grad. Ovo opravdava predviđanja kako i ove godine postoji rizik od suše i to na globalnom nivou.
Prema podacima projekta “Aqueduct” na Svetskom institutu za resurse, najveća opasnost od ove vremenske nepogode i to na globalnom nivou je u tri evropske zemlje, među kojima je i Srbija, koja je čak na 5. mestu, prenosi Statista. I u prošlosti su Moldavija i Ukrajina, koje su na prvom i drugom mestu, bile pogođene razornim sušama što se posebno negativno odražava na prinos useva u Ukrajini koja je četvrti izvoznik pšenice na svetu.
Problem klimatskih promena koje remete temperaturne vrednosti i uobičajene obrasce padavina očigledan je na mnogim mestima u istočnoj Evropi u kojoj se u poslednje vreme beleži sve toplija, vruća klima. Treba napomenuti kako zemlje kojima preti suša nisu uvek one koje imaju najveći vodni stres, a koji se definiše kao nedostatak dovoljno prikladne vode za upotrebu u nekoj zemlji, uključujući i onu za piće. On je češći u Južnoj Aziji, Bliskom Istoku i Severnoj Africi dok je u Evropi koja nema toliko problema sa kvalitetom vode – ređi.
Suša je pritajena globalna kriza koja bi mogla da postane sledeća pandemija ako zemlje ne preduzmu hitne mere u upravljanju vodama i zemljištem kao i rešavanju klimatskih vanrednih situacija, naveli su nedavno UN u svom izveštaju upozorivši da je njome ovog veka direktno pogođeno najmanje 1,5 milijardi ljudi. Istovremeno, ekonomski trošak procenjuje se na 124 milijarde dolara.
Suša, naravno, znatno utiče na poljoprivredu na što posebno upozorava Rodžer Pulvarti, naučnik američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu, te koautor UN-ovog izveštaja. Ukazao je na Dunav, gde je suša prisutna već godinama pa je negativno uticala na saobraćaj, turizam, industriju i proizvodnju energije. “Moramo da imamo savremeniji pogled na sušu i otkriti kako upravljati resursima poput reka i velikih slivova”, rekao je.
U saopštenju se navodi da je, osim nedostatka padavina uslovljenim klimatskim promenama, ključni uzrok neefikasna upotreba vodnih resursa i degradacija zemljišta pod intenzivnom poljoprivredom. Problem je i loša agrarna praksa kao što je krčenje šuma, prekomerna upotreba đubriva i pesticida, ali i preterana ispaša kao i korišćenje vode.
