Globalno tržište maline sve više oblikuju novi proizvođači, promene u izvoznim tokovima i jačanje konkurencije iz Kine, Ukrajine i Poljske. U takvim okolnostima, učešće Srbije na sastanku Svetske organizacije proizvođača maline važno je za razmenu informacija, praćenje tržišnih kretanja i bolju poziciju domaćeg malinarstva
Srbija će ove godine učestvovati na 14. sastanku Svetske organizacije proizvođača maline (IRO), koji će krajem oktobra biti održan u Gvadalahari, u organizaciji Nacionalnog udruženja izvoznika jagodastog voća Meksika.
Našu zemlju će, na poziv organizatora, predstavljati dr Aleksandar Leposavić, naučni savetnik Instituta za voćarstvo u Čačku. On za Politiku objašnjava da je IRO krovno udruženje proizvođača maline u svetu, osnovano 1998. godine, sa ciljem da podstiče potrošnju maline, razmenu proizvodnih i tehničkih informacija i saradnju među učesnicima u malinarskom biznisu.
Članice ove organizacije, pored Srbije, su Kanada, SAD, Meksiko, Čile, Peru, Australija, Kina, Škotska, Engleska, Poljska, Bugarska i Ukrajina.
Meksiko sve važniji proizvođač sveže maline
Prema rečima Leposavića, malinarstvo je poslednjih godina postalo značajan stub razvoja meksičke poljoprivrede. Malina se u toj zemlji gaji na više od 15.000 hektara, a zahvaljujući savremenim tehnikama proizvodnje prosečan prinos dostiže 18,5 tona po hektaru.
Za razliku od Srbije i Poljske, gde se najveći deo maline smrzava, meksički izvoz se gotovo u potpunosti oslanja na svežu malinu. Čak 95 odsto proizvodnje plasira se kao sveža roba, dok se svega pet odsto odnosi na smrznutu malinu. Blizina američkog tržišta i snažne marketinške aktivnosti doprinele su tome da 96 odsto meksičke maline završi u SAD, dok se manji deo izvozi u Aziju, Južnu Ameriku i Evropu. U ovom sektoru u Meksiku učestvuje više od 120.000 ljudi.
Tržište oblikuju Kina, Ukrajina i Poljska
Leposavić ukazuje da meksička malina još ne dolazi u značajnoj meri na evropsko tržište, ali da se u Evropi sve više oseća uticaj proizvođača iz Kine, Ukrajine i Poljske.
Kina beleži rast proizvodnje, koja je poslednjih godina premašila 60.000 tona. Oko polovine proizvedene maline plasira se kao smrznuta roba, a deo tih količina sve više stiže i u Srbiju. Istovremeno, zbog rasta standarda u Kini povećava se i domaća potrošnja, pa se na lokalnom tržištu realizuje od 15 do 20 odsto proizvodnje.
„Primera radi, u Srbiji se od proizvedenih količina svega tri do pet procenata potroši na lokalnom tržištu”, navodi Leposavić.
Kina izvozi i svežu malinu, u udelu od 15 do 20 odsto, dok se od 10 do 20 procenata proizvodnje prerađuje u sokove i druge proizvode, u zavisnosti od otkupne cene.
Ukrajinska i poljska malina utiču na cene
Jedan od važnih igrača na globalnom tržištu je i Ukrajina, čiji višegodišnji prosek proizvodnje prelazi 60.000 tona. U strukturi izvoza dominira smrznuta malina, sa udelom većim od 95 odsto. Najveći kupac ukrajinske maline je Poljska, koja preuzima oko polovinu izvoza, a zatim deo te robe reeksportuje na treća tržišta, uključujući i Srbiju.
Nemačka je druga važna destinacija za ukrajinsku malinu, sa udelom od 12 do 15 odsto, koji poslednjih godina raste, pre svega zbog cene, ali i podrške ukrajinskoj ekonomiji. Rast izvoza beleži se i ka Italiji, Srbiji, Litvaniji, Belgiji, SAD i drugim zemljama.
Poljska proizvodnja, prema Leposaviću, značajno oscilira i kreće se oko 60.000 tona, ali zbog uvoza i reeksporta ukrajinske maline često stvara poremećaje na tržištu, posebno u pogledu ponuđenih količina i cena. On ocenjuje da su poljski proizvođači i izvoznici trenutno u boljoj poziciji od kolega u Srbiji.
„Kao i kod nas, poljska malina se uglavnom smrzava i kao takva izvozi”, kaže Leposavić.
Vredna pomena je i proizvodnja maline u Čileu, koja se u prethodne dve godine oporavila i premašila 25.000 tona.
