Srbija će od 2017. godine uspostaviti sistem za praćenje, izveštavanje i proveru emisije gasova sa efektom staklene bašte, najavila je 3. septembra ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Snežana Bogosavljević Bošković. U Srbiji je, kako je navela, identifikovano 128 industrijskih i energetskih objekata koji će morati da prate i izveštavaju o emisiji gasova. Početak praćenja i izveštavanja o emisijama gasova sa efektom staklene bašte treba da obezbedi osnov za pripremu srpske industrije za potpunu primenu EU sistema trgovine emisijama, što se može očekivati najkasnije sa ulaskom u Srbije u Uniju.
Na završnoj konferenciji tvining projekta za uspostavljanje tog sistema, Bošković je rekla da je u okviru projekta, koji je trajao dve godine i koji finansirala EU sa milion evra, pored obuka i osposobljavanja postrojenja za primenu obaveza monitoringa, pripremljena radna verzija zakona, koji će propisivati obavezu praćenja, izveštavanja i provere emisije gasova od 2017. godine.
Srpska ministarka privrede i zaštite životne sredine rekla je da će taj zakon u narednih nekoliko nedelja biti predstavljen javnosti i nakon toga ući u javnu raspravu. Taj zakon je prvi korak ka primeni Sistema za trgovinu emisijama EU (EU ETS), najvećeg međunarodnog sistema za trgovinu emisionim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte na svetu.
Kako je dodala ministarka, cilj je da zakon bude usvojen u 2016. i da Srbije u 2017. godinu uđe spremna za tu obavezu praćenja, izveštavanje i provere emisije gasova sa efektom staklene bašte, važnu u procesu pristupanja EU.
“Srbija se trudi da, u okviru svojih mogućnosti, da pun doprinos borbi protiv klimatskih promena. U prvoj fazi ćemo uspostaviti sistem, a u narednoj fazi razgovaraće se o trgovini emisijama gasova, u kontekstu pregovora o članstvu Srbije u EU”, rekla je Bošković.
Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt rekao je da borba protiv klimatskih promena od ključnog značaja.
“Videli smo talas izbeglica, koji je delom posledica i klimatskih promena, poplave u Srbiji prošle godine i rekordno topla leta prošle i ove godine… Vreme je da reagujemo i to svi zajedno. Srbija je sada postavila osnove za pridruživanje EU u borbi protiv globalnog zagrevanja”, rekao je on.
Benedikt je rekao da će EU nastaviti da podržava Srbiju u prilogođavanju industrije i istakao da će za to biti potrebno mnogo novca, a da je EU spremna da pomogne.
Sa početkom praćenja i izveštavanja o emisijama gasova sa efektom staklene bašte obezbediće se osnov za zahtevano unapređenje srpske industrije, pre potpune primene EU sistema trgovine emisijama, što se može očekivati najkasnije sa ulaskom u Srbije u Uniju.
Kada taj sistem bude na snazi, srpske kompanije moraće da obezbede emisiona prava (tzv. emisione jedinice) za svaku tonu ugljen-dioksida koju emituju.
Ukoliko premaše dozvoljene količine moraće da plaćaju kaznu od 100 evra po toni emitovanih gasova ili da kupe prava za emisiju na evropskom tržištu. Trenutna cena je oko osam evra toni ugljen-dioksida.
Tvining projekat o uspostavljanju sistema praćenja i izveštavanja o emisijama gasova sa efektom staklene bašte sprovelo je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije, u saradnji sa francuskim Ministarstvom ekologije, održivog razvoja i energetike, nemačkim saveznim Ministarstvom za zaštitu životne sredine, očuvanje prirode i nuklearnu bezbednost i austrijske Agencije za zaštitu životne sredine.
