Subotički poljoprivrednici su među pionirima organske proizvodnje u Srbiji. Uz pomoć stručnjaka sa visokoškolskih institucija i nevladinog sektora već dve decenije, na severu Bačke, razvija se ekološka proizvodnja. Na 10. “Biofestu” predstavljeni su i konkretni rezultati.
U šarenoj bašti Janoša Faraga povrće i žitarice gajeni su bez pesticida, na ekološki način. “U Nemačkoj sam video razliku između organske i obične proizvodnje, pa sam video da nikad sa tim otrovima neću da radim”, kaže Janoš Farago, proizvođač organske hrane iz Oroma.
U Srbiji, organska poljoprivreda je u začetku, ali stručnjaci tvrde da nam je to velika izvozna šansa.
“Mi u Evropi možemo u regionu i Evropi možemo biti prepoznatljivi sa proizvodnjima iz organske poljoprivrede”, ističe prof. dr Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, dok Nenad Novaković, direktor “Organik kontrol sistem”-a, jedine organizacije u Srbiji na listi Evropske komisije za kontrolu organskih proizvođača, smatra da u Evropskoj uniji postoji tržišni prostor organskih proizvoda koji nije popunjen i da je to prednost Srbije, zbog dobrih klimatskih i geostrateških uslova.
Proizvođači organske hrane se slažu da Srbija može postati organska bašta Evrope.
“Žitarice i mlečni proizvodi već postoje na evropskom tržištu, sve ostalo mislim da je deficitarno, pogotovo voće, ja bih tu apelovao da ne budemo sirovinari, već da idemo na izvoz finalnih proizvoda”, kaže Ivan Perčić, direktor “Suncokret”-a, preduzeća koje godinama izvozi hladno ceđena ulja u Englesku.
Ipak, ne može samo izvoz biti razlog da se posvetimo ekološkoj proizvodnji.
“Istina je da nema priključivanja Evropskoj uniji bez organske poljoprivrede, ali ja smatram da organsku hranu pre svega treba da proizvodimo radi nas, radi naše dece”, naglašava prof. dr Tereza Horvat Skenderović, iz subotičkog “TERRA’S”-a, nevladine organizacije koja već 25 godina promoviše ekološku proizvodnju u Srbiji.
Promena svesti, da je neophodna briga o životnoj sredini kao osnov zdravog čoveka, počinje od malih nogu, smatra doajen organske proizvodnje u Srbiji.
“Mi imamo biobašte u vrtićima. To se radi već 15 godina, to su sad već odrasli ljudi koji prenose to znanje roditeljima, bakama, dekama. Širi se ekološka ideja o poljoprivredi, to je suština“, kaže prof. dr Branka Lazić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u penziji.
RTS
