Uvoz hrane u Srbiju u prvih devet meseci 2017. raste dva puta brže od izvoza domaćih poljoprivrednih proizvoda. Uvoz hrane je ove godine, u odnosu na prethodnu, porastao 11,1 odsto – na 1,2 milijarde dolara
Iako nas je američko Ministarstvo za poljoprivredu (USDA) nedavno svrstalo u deset najvećih svetskih izvoznika žitarica i kukuruza ostali proizvođači ne ostvaruju ni približne rezultate. Sve više ih guši uvoz proizvoda koji pronalaze put do domaćih potrošača, uglavnom preko stranih lanaca supermarketa koji dominiraju na srpskom tržištu, upozorava Vojislav Stanković, agrarni analitičar.
Raste izvoz ali i dvostruko više uvoz hrane
Izvoz poljoprivredne i prehrambene industrije dostigao je 2,4 milijarde dolara – što je rast od 5,2 odsto u odnosu na isti period 2016. To bi bila dobra vest da uvoz hrane istovremeno nije porastao 11,1 odsto – na 1,2 milijarde dolara.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, posledice rasta uvoza hrane najviše će osetiti proizvođači mesa i mleka. Uvoz mesnih prerađevina uvećan je oko 20 odsto, a mleka i mlečnih proizvoda gotovo trećinu. Stanković ističe da je stočarstvo u najvećem problemu budući da je uvoz životinja bio veći gotovo 50 odsto. Međutim, na podatke o prekomernom uvozu životinja do sada niko od nadležnih nije reagovao.
– Proizvođači stoke nisu motivisani. Tov svinja traje četiri meseca a junadi devet, tako da je proizvodnja za nepoznatog kupca postala ogroman rizik. Malo je prerađivača koji žele da uđu u garantovani otkup. Ni državne Robne rezerve nisu u prilici da često organizuju otkup, to se događa sporadično i samo u ekstremnim situacijama – kaže Stanković.
Pogubno ukidanje prelevmana na uvoz mleka i mesa
Još u julu ove godine postalo je jasno da će ukidanje prelevmana na uvoz mleka i mesa (početkom 2017) imati poguban uticaj na domaće tržište. Po zvaničnim podacima, uvoz mesa i prerađevina u tom periodu porastao je 69,4 odsto u odnosu na isti period 2016. godine.
Prema mišljenju stručnjaka to je bio logičan nastavak petogodišnjeg rasta uvoza prerađevina iz država CEFTA regiona koje su mnogo pre Srbije liberalizovale uvoz mesa i tako jeftinijom sirovinom postale konkurentnije od domaće mesne industrije. Od 2010. do 2014. uvoz mesnih prerađevina iz država u okruženju uvećan je sa četiri miliona dolara na oko 30 miliona.
Očekivano je da će i cene suhomesnatih proizvoda u ovakvim okolnostima nastaviti da rastu. Organizacija UN za hranu i poljoprivredu nedavno je upozorila da će se to dogoditi zbog sve viših troškova transporta. Rast cena predviđa za sve kategorije prehrambene robe– osim ribe.
