Iako se sve više govori o održivoj poljoprivredi i potrebi očuvanja zemljišta, Srbija je i dalje među evropskim zemljama sa najmanjim udelom organske proizvodnje. Poslednji podaci Eurostata pokazuju da se organska proizvodnja u Srbiji odvija na manje od jedan odsto ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta
Kako prenosi portal Klima101, Srbija se nalazi na samom začelju Evrope kada je reč o udelu organske proizvodnje u ukupno korišćenom poljoprivrednom zemljištu. Prema poslednjim dostupnim podacima Eurostata, organska proizvodnja u Srbiji obuhvata svega 0,83 odsto ukupnih poljoprivrednih površina.
U konkretnim brojkama, poslednji popis poljoprivrede iz 2023. godine pokazao je da Srbija ima nešto više od 3,2 miliona hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta, dok se organska proizvodnja odvija na svega 27.550 hektara.
Po tom pokazatelju, Srbija se svrstava među zemlje sa najmanjim udelom organske proizvodnje u Evropi, uz Tursku, Maltu, Severnu Makedoniju i Albaniju. Istovremeno, u brojnim evropskim zemljama, ali i u delu regiona, organska proizvodnja zauzima znatno veći prostor, dok u Italiji njen udeo dostiže gotovo 20 odsto.
Iako organska proizvodnja u Srbiji postoji više od četvrt veka, ona je i dalje prisutna na veoma malim površinama. Kako je ranije ukazala dr Svetlana Vujić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, razlog za to leži u brojnim pravilima i zakonskim obavezama koje proizvođači moraju da ispune. Ona je navela da je organska proizvodnja kod nas najviše zastupljena u sektoru voća i povrća, dok je u ratarstvu i dalje veoma malo prisutna.
Poslednjih godina u Srbiji se sve više govori i o regenerativnoj poljoprivredi, koja akcenat stavlja na očuvanje kvaliteta zemljišta i održivost proizvodnje. Iako se organska i regenerativna poljoprivreda razlikuju u pristupu, oba koncepta usmerena su ka istom cilju — dugoročnom očuvanju zemljišta, prirodnih resursa i zdravije životne sredine.
Upravo zato stručnjaci sve češće ukazuju da će Srbija, ukoliko želi da očuva kvalitet zemljišta i unapredi održivost proizvodnje, morati snažnije da se okrene praksama koje manje opterećuju prirodne resurse i doprinose dugoročno zdravijem agraru.
Izvor: Klima101
