Površine pod krompirom u Srbiji godinama se smanjuju, pa domaća proizvodnja sve teže pokriva potrebe tržišta. Ovogodišnji rod jeste bolji nego prošle godine, ali stručnjaci upozoravaju da će Srbija verovatno ponovo morati da uvozi krompir, dok bi manji rod u Evropi mogao da utiče i na rast cena
Predsednik Udruženja „Plodovi Srbije“ Ratko Vukićević rekao je za RTS da je prošla godina bila izuzetno teška za domaće proizvođače, pre svega zbog suše tokom jula i avgusta, koja je posebno pogodila brdske i planinske krajeve.
Ova sezona počela je znatno bolje, a usevi su tokom jula bili u dobrom stanju. Kasniji sušni period ipak je ponovo smanjio potencijal roda, ali su posledice, prema njegovim rečima, manje nego prošle godine.
Prinosi u brdskim krajevima kreću se oko 25 do 30 tona po hektaru kod proizvođača koji su imali dobru agrotehniku, dok je u Vojvodini bilo problema sa navodnjavanjem.
Srbija postala uvoznik krompira
Vukićević upozorava da je dugoročniji problem smanjenje površina pod ovom kulturom.
„Nažalost, zbog smanjenja površina kod nas, mi smo sada na listi uvoznika krompira. Bojim se da ćemo i ove godine morati da ga uvezemo“, rekao je on.
Problem je, međutim, što se sa manjim prinosima ove godine suočavaju i veliki evropski proizvođači, pa ostaje pitanje po kojim cenama i iz kojih zemalja će Srbija moći da obezbedi potrebne količine.
Agroekonomista Žarko Galetin naveo je da se oko 40 odsto domaćih potreba za krompirom nadoknađuje uvozom iz Evrope, pre svega iz Belgije, Holandije i Francuske. Zbog toga se rast cena na evropskom tržištu relativno brzo preliva i na Srbiju.
Otkup 45–50 dinara, u prodavnicama više od 100
Prema Galetinovim rečima, domaća proizvodnja kreće se između 500.000 i 600.000 tona godišnje, ali tokom skladištenja može da se izgubi između 70.000 i 80.000 tona.
Trenutna otkupna cena domaćeg krompira iznosi 45 do 50 dinara po kilogramu, dok je cena u maloprodaji uglavnom 100 dinara i više.
Galetin ne očekuje ekstremna poskupljenja kakva se beleže na pojedinim evropskim tržištima, ali smatra da bi cena mogla da nastavi da raste, naročito nakon što budu potrošene prošlogodišnje zalihe.
Veće posledice mogli bi da osete proizvođači pomfrita i čipsa, koji su snažnije povezani sa evropskim tržištem.
Usitnjena gazdinstva i skupa proizvodnja
Vukićević smatra da problem domaćeg krompira nije samo u obimu proizvodnje već i u njenoj organizaciji. Gazdinstva su usitnjena, nedostaju savremeni pak-centri, a pojedinačni proizvođači nemaju dovoljne količine za ozbiljniji nastup na velikim tržištima.
Dodatni problem predstavlja zastarela mehanizacija i visok nivo ulaganja. Prema Galetinu, troškovi proizvodnje krompira po hektaru kreću se od 800.000 do čak milion dinara.
Vukićević ocenjuje da bi proizvođači morali više da se udružuju, ali i da država treba da ih zaštiti od uvoza po damping cenama. Kako navodi, veliki evropski viškovi u pojedinim godinama obaraju cenu na domaćem tržištu i proizvođačima oduzimaju obrtna sredstva potrebna za novu sezonu.
Problemi na evropskom tržištu mogli bi ove godine da predstavljaju priliku za domaće proizvođače, ali bez većih ulaganja, udruživanja i dugoročnije strategije teško je očekivati brži oporavak proizvodnje krompira u Srbiji.
