Generalni sekretar Svetske organizacije za malinu (IRO) Felipe Rosas Osa saopštio je da je Srbija po ukupnom prinosu u 2015. godini ponovo postala vodeći proizvođač ovog voća u svetu.
– U Srbiji je utvrđen rod od 79.000 tona i vaša zemlja je prošle godine bila ubedljivo najveći proizvođač na planeti. Na drugom mestu su Sjedinjenje Američke Države sa proizvodnjom od 66.000 tona, slede Poljska gde je rod procenjen između 50.000 i 60.000 tona, i Čile sa 39.000 tona – rekao je inženjer Rosas.
Ta organizacija osnovana je 1998. godine, okuplja 12 država koje drže 85% svetske proizvodnje. Naša zemlja je, inače, jednom već bila na vrhu svetske liste proizvođača, 2006. godine, sa rodom od 90.000 tona. Najveća robna proizvodnja u svetu se, već godinama, ostvaruje u Srbiji koja više od 95% svežih i prerađenih plodova maline plasira na svetsko tržište.
Pretprošle godine, takođe prema podacima IRO (International Raspberry Organization), najveću proizvodnju imala je Poljska (100.000 tona), zatim SAD (75.000), Srbija (60.000) pa Čile (45.000).
– Vremenske prilike u 2015. nisu pogodovale gajenju maline u većini zemalja, zbog čega je došlo do osetnog pada u proizvodnji. Naročito u Poljskoj, što je posledica izuzetno duge i hladne zime, hladnog i vlažnog proleća i velike suše sa kakvom se proizvođači u toj zemlji do sada nisu susretali. Dugoročno, proizvodnja maline u Poljskoj i dalje će da bude u padu. Jedan od razloga su izraženije vremenske nepogode nego u našoj zemlji, drugi je odliv radne snage u zemlje EU. Zbog sve većih površina pod malinom u našoj zemlji, problem radne snage može se i u Srbiji pojaviti kao ograničavajući činilac daljeg razvoja ove izuzetno značajne privredne, ne samo poljoprivredne delatnosti – objašnjava dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo, jedan od vodeći srpskih stručnjaka za malinu.
Problemi sa kojima se susreću naši proizvođači postoje već godinama a najznačajniji su neplansko i stihijsko povećanje zasađenih površina, čak i na postorima gde ne postoje ni najosnovniji uslovi za kvalitetnu i isplativu proizvodnju maline. To je praćeno nedostatkom kvalitetnog sadnog materijala, bilo da je proizveden u Srbiji ili uvezen. Čest je i uvoz zaraženih sadnica, čime se problem samo uvećava.
– Radi jačanja proizvodnje maline u našoj zemlji moramo razmišljati i o uvođenju određenog podsticaja na svaki izvezeni kilogram maline, proizveden u Srbiji ili reizvezen. Od podsticaja, deo izdvajati za nagrađivanje proizvođača, drugi za efikasne stručne službe na terenu, treći na istraživanja i razvoj tržišta. To je put za dugoročan rast ove proizvodnje u Srbiji, koja je prošle godine nacionalnoj ekonomiji donela izvozni prihod od oko 200 mil EUR – kaže Leposavić.
Politika
