Jedna od grana poljoprivrede koja Srbiji donosi stotine miliona evra godišnje uskoro će se naći pred velikim izazovima zbog ukidanja kvota za proizvodnju šećera.
Srbija bi od velikog izvoznika šećera – mogla da postane uvoznik, kao i cela Evropa ukoliko se proizvodnja šećerne repe ne unapredi i učini približno isplativom kao proizvodnja šećerne trske.
Veliki izazov je naravno eufemizam za probleme koji mogu da nastanu 2017 godine kada Evropska unija ukine svojim proizvođačima zagarantovane cene šećera i subvencije za proizvodnju šećerne repe.
To će značiti da su kvote koje smo do sada dobijali od 180.000 tona – praktično bevredne. U momentu kada cena šećera na svetkom tržištu padne ispod 400 evra po toni – šećer od šećerne repe više nije konkurentan. S druge strane , mada kratkoročno cena šećrea pada dugoročno svi očekuju rast zbog veće potrošnje u Kini i Indiji kao i zbog proizvodnje bioetanola. Preživljavanje Srpske industrije šećra zavisi od toga šta će biti brže – da li pad cene zbog ukidanja kvota ili rast zbog kineskog apetitata za poslasticama.
“Srbija trenutno ima koristi od “balkanskog dogovora” sa EU o preferencijalnom izvozu, međutim kada se pridruži evropskoj uniji više neće moći da računa na to. Možete da preživite ukoliko se skoncentišete na regije gde su prinosi veliki”, kaže Hors Merkelbah , ekspert za šećernu repu.
Prosečni prinosi repe u Nemačkoj su 65 tona po hektaru – u Ukrajini oko 20. Srbija je trenutno u sredini ali svake godine srpski poljoprivrenici naprave novi pomak i približe se Zapadnoj evropi. Suštinski sudbina šećerana je u njihovim rukama. Bez repe šećerane su samo gomila gvožđa.
“Ja ne znam šta će se dešavati sa tržištem ali računamo na poljoprivrednik“, kaže Milan Martić, direktor sirovinskog sektra FŠ “Crvenka i Žabalj” :
“Moramo da budemo efikasniji to je jedino rešenje “, kaže Andrija Lilić ekspert za zaštitu bilja.
b92
