Srbija će tokom pristupnih pregovora sa EU tražiti prelazne rokove u pogledu zaštite životne sredine da bi se industriji ostavilo dovoljno vremena za prilagodjavanje, izjavila je danas državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović.
“Najviše možemo da im pomognemo u pogledu rokova”, odnosno traženja tranzicionih perioda u skladu sa vremenom potrebnim za prilagodjavanje za visoke standarde EU, rekla je Božović na skupu o Direktivi o industrijskim emisijama kojom je objedinjeno sedam direktiva iz oblasti industrijskog zagadjenja.
Obaveza industrijskih operatera je da pripreme planove za primenu standarda, uključujući precizne korake, rokove i novac potreban za ostvarivanje ciljeva, navela je Božović, dodavši da je to osnov za zahtev za odlaganje primene odredjenih standarda tokom pristupanja EU.
Božović je podsetila da su skrininzi za poglavlje 27 održani, i najavila da Ministarstvo sada radi na planovima i rokovima u pogledu primene propisa iz 10 oblasti životne sredine, poput industrijskog zagadjenja, hemialija, zaštite biodiverziteta i upravljanja otpadom.
“Do 12. aprila moramo da damo Evropskoj komisiji bliže rokove o svim direktivama”, rekla je Božović.
Navela je da se izveštaj sa skrininga, koji donosi i ocenu da li je Srbija spremna za otvaranje tog poglavlja i preduslove za otvaranje ukoliko su potrebni, očekuje tokom leta, u julu ili avgustu.
Šef sektora u Delegaciji EU u Srbiji Ričard Maša rekao je da će za uspešne pregovore od ključnog značaja biti saradnja sa industrijskim operaterima jer oni imaju informaciju o tome koliko je vremena i novca potrebno za uskladjivanje sa standardima.
“Što je bolja saradnja, to je jača pregovaračka pozicija Srbije i industrije”, kazao je Maša.
On je naveo da 40 odsto zaposlenih u Srbiji radi u oblastima koje su obuhvaćene Direktivom o industrijskim emisijama, i da ona pokriva 250 industrijskih postrojenja i 56 postrojenja na sagorevanje.
“Za primenu je potreban je promišljen i detaljan pristup, treba uzeti u obzir i uticaj na konkurentnost i zaposlenost”, rekao je Maša, dodavši i da unapredjenje zaštite životne sredine poboljšava i šanse industrije na jedinstvenom evropskom tržištu.
Evropska unija je, kako je istaknuto na skupu, već počela da pomaže Srbiji u primeni Direktive o industrijskom zagadjenju budući da je uz podršku od tri miliona evra sproveden projekat za jačanje kapaciteta za primenu direktive o sprečavanju i integrisanoj kontroli zagadjivanja (IPPC), jedna od direktiva u EU zamenjena Direktivom o industrijskom zagadjenju.
Kako je saopšteno na skupu, evropskim propisima je predvidjena izmedju ostalog obaveza pribavljanja integrisane dozvole u oblasti zaštite životne sredine, umesto ranijih sektorskih dozvola za vazduh, vodu, zemljište i upravljanje otpadom.
Navedeno je da je u Srbiji postignut visok nivo uskladjenosti sa IPPC direktivom i da je obaveza integrisane dozvole uvedena za više od 190 postrojenja u više oblasti.
Direktiva o industrijskim emisijama je, kako je navedeno, izuzetno složena i iziskuje mnogo novca i vremena.
