Vlasnici voćnjaka u Plještani, 40 kilometara od Bratislave, plaćaju tri i po evra na sat, prevoz i stanovanje su besplatni u hotelu, u kome sami radnici spremaju hranu
Voćnjaci u Slovačkoj, sudeći po čestim vanrednim autobusima iz Novog Sada u ovu zemlju, puni su berača, pretežno penzionera iz Srbije. Jedna od takvih tura krenula je autobusom za Slovačku u nedelju 12. novembra. Minibus sa 16 sedišta bio je pun. Svi do jednog su bili penzioneri. Obučeni kao da idu na zimovanje, u torbama su nosili radno odelo, namirnice sa kojima mogu da spremaju hranu i redovne doze lekova za mesec dana. Svaka tura bude tolika, pa sledi nova. U ovoj, trećoj po redu idu u branje voća bračni par Milka i Lazar Zarić, penzioneri iz sremskog sela Jamene kod Šida.
– Mi smo bili već u dva navrata letos po mesec dana. Imamo dobre uslove, a posao nije težak. Jabuke su niske i sve sa zemlje beremo. Slovaci plaćaju tri i po evra na sat. Letos smo, mestu Plještani, četrdesetak kilometa od Bratislave, zarađivali i po 50 evra na dan. Muž i ja brali smo svaki dan. Imamo trošak za hranu koja je mnogo jeftinija nego kod nas. Dnevno nas košta oko pet evra. Sami je spremamo u hotelu u kojem stanujemo o trošku vlasnika voćnjaka. Kad su bili dani duži, jedan mesec smo zaradili 2.000 evra a od toga smo na hranu potrošili 300 evra. Jedemo dobro, spavamo, pijemo lekove i beremo jabuke. Imamo malu penziju. Za jedan mesec branja zaradili smo našu godišnju penziju – govori Milka Zarić.
Manda Aleksić je iz Šida i ona muku muči sa malom penzijom i velikim troškovima za najosnovnije potrebe svakog meseca.
Ja sam se dvostruko oporavila – naglašava Manda. – Prvo za dva dosadašnja odlaska zaradila sam godišnju moju penziju, a drugo bila sam stalno na čistom vazduhu među voćem i gotovo da mi lekovi za pritisak i nisu bili potrebni.
Većinom penzioneri u voćnjacima
Ovi penzioneri u Slovačku putuju kao turisti kako i na koji način stupe u voćnjak da beru jabuke kao sezonski radnici ni sami ne znaju, ali znaju da ih niko ne dira, da im niko ne pravi probleme ni tamo gde stanuju, ni kad putuju, a najmanje kod isplata.
– Sve je u redu kad je reč o isplatama. Dobijemo novac u gotovini kako je i rečeno, a za ostalo ne pitamo nikoga. Tamo većinom penzioneri beru voće, a nas iz Srbije je sve više. Mi smo miran deo naroda. Većina nas pije lekove, a ne alkohol i ne pravimo nikakve smetnje nikome. Zato nas, valjda, i drže iako ima nekih zakonskih smetnji – zaključuje Lazar Zarić.
