Srpska borovnica po prvi put se prošle godine našla na rafovima nemačkih i danskih prodavnica, a plave bobice su stigle čak i do prodavnica u Singapuru, Hong Kongu i Maleziji i to upakovane i brendirane u Srbiji, umesto što se najčešće izvoze u rinfuzi

Srbija je poznata kao poljoprivredna zemlja sa izvandrednim uslovima za voćarstvo i povrtarstvo. Pre 200 godina iz Srbije su sveže i suve šljive išle na evropske trpeze. Do skoro, međutim, izvoz svežeg voća na tržištu Evropske unije bio je skoro nepostojeći.

Većina voća, pre svega jabuke koje su najznačajnije voće za naš izvoz, išle su na tržište Rusije, posebno nakon sankcija od strane EU zbog čega voće iz EU zemalja nije moglo da se izvozi na ovo ogromno tržište. Ipak, poslednjih nekoliko godina, kažu stručnjaci, ruski farmeri su zasadili na stotine hiljada hektara voćnjaka i potrebe za uvozom sve su manje.

Iskusni investitori znaju da sva jaja ne treba držati u istoj korpi, a slična logika važi i u prodaji. Tako je 2016. godine čak 94,4 odsto izvoza jabuka iz Srbije išlo u Rusiju. Od 2018. godine situacija se polako menja, udeo Rusije u našem izvozu svežih jabuka smanjen je na 85,8 odsto, a izvoz u druge zemlje poput Mađarske, Rumunije, UAE ili Ujedinjenog kraljevstva je sa praktično nule došlo do skoro desetak odsto u 2019. godini.

Jabuke su najreprezentativnije, ali slično važi i kod drugog voća, posebno bobičastog. Drugi trend koji se polako uspostavlja u našem voćarstvu je povećanje izvoza svežeg konzumnog voća koje dostiže mnogo više cene po jedinici nego zamrznuto voće koje je najčešće namenjeno industrijskoj proizvodnji.

Jedna takva mala revolucija desila se i u izvozu svežih borovnica gde je od izvoza u vrednosti od oko dva miliona evra 2016. već u 2020. izvoz dostigao 20 miliona evra. Ne samo to, nego broj tržišta povećan sa 13 na 22, pri čemu se srpska borovnica po prvi put našla na rafovima nemačkih i danskih prodavnica, a plave bobice su stigle čak i do prodavnica u Singapuru, Hong Kongu i Maleziji i to upakovane i brendirane u Srbiji, umesto što se najčešće izvozi u rinfuzi.

Sa ovom promenom ili diversifikacijom trišta poklopio se i projekat USAID-a ”Za konkurentnu privredu” koji je počeo 2017. godine kao četvorogodišnji projekat, ali je produžen za još godinu i po.

Vrednost projekta je 15 miliona dolara, a njegov cilj je da se proizvođači voća i povrća integrišu u svetske tokove, da se povežu sa trgovcima, vodećim firmama iz industrije, poslovnim udruženjima čime bi se omogućila diversifikacija tržišta, pokrenule inovacije u proizvodnji i prodaji proizvoda visoke vrednosti, odnosno pre svega svežeg voća i organskog voća i povrća i na kraju kreiranja modela finansiranja i edukacije malih i srednjih preduzeća.

Danas