Prehrambena industrija Srbije velikim delom je u rukama stranaca, a među inostranim gazdama ovdašnjih fabrika hrane najbolje, čini se, kotiraju hrvatski biznismeni. Ni džemovi i ajvar „bakine tajne“ nisu više u rukama domaćeg „Fudlenda“ jer je tu kompaniju preuzela hrvatska „Atlantik grupa“, koja je saopštila da je potpisala ugovor o preuzimanju sto odsto srpskog preduzeća.
„Akvizicija prehrambene kompanije s prepoznatljivim brendom ’Bakina tajna’ i paletom proizvoda vrhunskog kvaliteta predstavlja pojačanje brendiranog asortimana ’Atlantik grupe’ i dodatni impuls u internacionalizaciji poslovanja. Asortiman ’Fudlenda’ prisutan je, naime, u više od 20 zemalja, a oko trećine ukupne proizvodnje izvozi se na tržišta izvan regiona – zapadnoevropsko, američko, australijsko, rusko, japansko“, navodi se u saopštenju.
Elem, ni u ranijim privatizacijama u Srbiji, naročito u prehrambenom sektoru, nije izostajao hrvatski kapital, a trku u Srbiji, kada je o komšijskim biznismenima reč, vode Emil Tadeski i njegova „Atlantik grupa“, i Ivica Todorić, gazda „Agrokora“.
Pomenimo, Tadeski u rukama ima brendove „Smoki”, „Grand kafu”, „Bananice”, „Najlepše želje”… U njegovim je rukama, naime, fabrika „Soko–Štark”, nastala davne 1922. godine. Pre desetak godina ta kompanija je ušla pod okrilje „Grand kafe”, koja je preuzela 94 odsto akcija „ Štarka” i postala njegov gazda, ali je ubrzo 58 odsto akcija te firme prodato kompaniji „Droga–Kolinska” za 58 miliona evra. „Droga” je dve godine kasnije prodata „Atlantik grupi” za 382 miliona evra, od čega su oko 150 miliona bili dugovi „Kolinske”.
Osim što sada gazduje i „Merkatorom”, drugi veliki hrvatski biznismen uveliko prisutan na našem tržištu Ivica Todorić ovde ima ulje i margarin „dijamant”, „frikom” sladolede, vodu „mivela”, „kikindsko brašno”… Todorić, koji u Hrvatskoj i u regionu važi za kralja prehrambene industrije, u Srbiju je ušao 2003. kupovinom „Frikoma“, ovde ima i desetak hiljada herktara zemlje, farmu junadi, lanac marketa „Idea“…
Slovenci su takođe rado kupovali srpske prehrambene firme pa je, recimo, došla „Perutnina Ptuj“, koja je preuzela „Topiko“, a u ovdašnje živinarstvo ušla je i „Vindija“, koja, između ostalog, u Plandištu proizvodi brend „cekin“.
Velika imena u industriji piva gazduju ovdašnjim pivarama – „Karlsberg“, „Molson Kurs“, a i najveće mlekare u Srbiji su u rukama stranaca. Podsetimo, najvećeg domaćeg proizvođača mleka „Imlek”, kao i nekoliko drugih, kupio je 2003. godine Investicioni fond „Salford“, koji još uvek gazduje tim firmama. Taj fond vlasnik je 79 odsto akcija u „Imleku”, 82 odsto akcija u Mlekari Subotica, većinski vlasnik je i u Mlekari Zaječar… „Salford”, to jest njegova „Dunav hrana grupa”, vlasnik je i koncerna „Bambi–Banat”, od 2004. godine. Krajem te godine i aranđelovački „Knjaz Miloš“ dobio je stranog gazdu – najpre je to bio investicioni fond s Kajmanskih ostrva „Balkan limitid”, međutim, već početkom 2005. taj fond je „Knjaz” prepustio „Salfordu”.
– Sve strane kompanije koje uspešno gazduju ovdašnjim prehrambenim firmama, imaju planove, novu tehnologiju, zapošljavaju –dobro su došle. Prehrambeni sektor im je, očito, bio naročito primamljiv, ali jasno je da biraju dobre kompanije. U koji god sektor su ušli ozbiljni igrači, pokazali su dobre rezultate – kaže za „Dnevnik” agrarni analitičar Milan Prostran. – Nažalost, ozbiljnih stranih investicija nije bilo u klaničnoj industriji, ako ne računamo živinarstvo, te u preradi kukuruza, to jest skroba, kao i u vinarstvu. To su nam i ostale boljke. Izgleda da su naši kapitalisti bili veliki hazarderi.
Računaju na osam miliona evra
„Atlantik grupa“ očekuje da u 2014. ukupan promet „Fudlenda“ bude osam miliona evra. „Fudlend“, za koji hrvaski portali navode da je prezadužen i da mu je bio preko potreban strateški partner, osnovan je 1998, proizvodnju ima u podnožju Kopaonika, godišnje preradi oko 3.000 tona voća i povrća. Ima oko 160 različitih proizvoda i oko 150 zaposlenih, izvozi na dvadesetak tržišta.
Dnevnik