I pored inflacije, smanjene kupovne moći i promena u potrošačkim navikama, prerada mesa u Srbiji ostaje snažan oslonac domaće privrede. Više od 800 preduzeća posluje u ovom sektoru, a sedam vodećih proizvođača i dalje drži dominantne pozicije. Ipak, iza stabilnih ukupnih rezultata kriju se značajne razlike među kompanijama – od rekordne dobiti do ozbiljnih padova
U Srbiji se preradom i konzerviranjem mesa bavi više od 800 preduzeća, a sedam vodećih – Matijević, Carnex, Neoplanta, Yuhor, Zlatiborac, Agro-papuk i Đurđević – i tokom 2024. zadržali su vodeće pozicije, prenosi Bloomberg Adria.
I dok evropski trendovi favorizuju zdravije i održivije alternative, srpski potrošači su i dalje verni suhomesnatim proizvodima, a domaći proizvođači beleže promene u poslovnim rezultatima. Za razliku od trgovinskog sektora koji je pretežno u stranim rukama, mesna industrija ostala je pod kontrolom domaćeg kapitala.
Kompanije koje su i dalje u vlasništvu srpskih preduzetnika beleže različite trendove – od snažnog rasta do zabrinjavajućih padova. Ukupna neto dobit sedam najvećih kompanija u sektoru iznosila je oko 3,23 milijarde dinara, što je tek simboličan rast od 0,97% u odnosu na 2023. godinu. Međutim, taj zbir krije značajne oscilacije.
Yuhor, u vlasništvu Miroslava Miškovića, ostvario je najimpresivniji rezultat – skoro duplirao dobit u odnosu na prethodnu godinu (sa 181 na 375 miliona dinara). Zlatiborac iz Mačkata, koji godinama beleži stabilne rezultate, zabeležio je rast od 75%, sa 415 na 726 miliona dinara, čime je postao drugi najprofitabilniji proizvođač mesa u zemlji. Neoplanta je takođe napredovala, povećavši neto dobit sa 252 na 364 miliona, dok je Carnex porastao za 17%, sa 325 na 380 miliona dinara.
S druge strane, Agro-papuk je zabeležio ozbiljan pad – sa 458 miliona u 2023. na svega 114 miliona dinara u 2024. godini. IM Matijević, koji je i dalje lider po ukupnoj dobiti i prihodima, treću godinu zaredom beleži pad zarade. U 2024. je ostvarena neto dobit od 1,2 milijarde dinara, što je polovina rezultata iz 2022. Đurđević, najmanji među vodećima, iz negativnog rezultata u 2023. prešao je u plus – sa gubitka od 175.000 na dobit od 61 milion dinara.
U pogledu poslovnih prihoda, vodeću poziciju i dalje drži Matijević sa preko 23,4 milijarde dinara, uz blagi rast od 2,2. Uprkos inflaciji i ograničenoj kupovnoj moći, industrija je u celini uspela da vrati prosečnu profitabilnost na nivo iz 2022.
Zanimljiv je i trend strukture prihoda: 76% prihoda u sektoru sada dolazi iz sopstvene proizvodnje, dok je prodaja robe u padu (17,2%).
Kompanije se sve više oslanjaju na vlastite proizvode, a manje na trgovinu gotovom robom. Matijević i Yuhor, sa razvijenim maloprodajnim mrežama, i dalje imaju najveći udeo prihoda od prodaje robe (oko 30%), što objašnjava i nešto niže marže u poređenju sa proizvođačima fokusiranim isključivo na preradu.
