Srpska suva šljiva dostigla rekordnu izvoznu cenu
Zbog deficita na svetskom tržištu, srpska suva šlljiva sada ima rekordnu cenu od skoro tri evra za kilogram, pa je moguće obaranje izvoznog rekorda od dva miliona evra ostvarenog pre osam godina
Prošlogodišnji rod šljive bio je manji za trećinu zbog čega je i za 40% manje proizvedeno njenog najvažnijeg derivata – suve šljive.
S druge strane, slično kao i sa malinom, godina je podbacila i kod najvećih konkurenata Srbije, pa ovaj cenjeni proizvod na svetskom tržištu sada ima rekordnu cenu.
”Sa rodom su podbacile SAD, Čile i Argentina i samim tim pojavila se mnogostruko veća potražnja na svetskom tržištu. Iz Srbije je već ostvaren izvoz 90 odsto prošle godine osušenih šljiva, još 10 odsto ima na zalihama kod nas, ali sam ubeđen sam sve biti prodato zbog zaista velike potražnje. Cena suve šljive, zbog svega toga, raste iz dana u dan. Početkom godine je šljiva bez koštice imala cenu od dva evra za kilogram, a sada je to cena proizvoda sa košticom. Suva šljiva bez koštice sada košta 2,7, a ako se nastavi ovakva tendencija na tržištu izvesno će dostići i tri evra kilogram”, kaže Dobrivoje Jovanović, vlasnik firme ”Jovanović voće“, jednog od najvećih domaćih proizvođača, prerađivača i izvoznika suve šljive.
Kako kaže, trenutno najveći kupci suve šljive su Turska, Rusija, Bosna i Hercegovina i zemlje EU, ali se ovaj važan strateški proizvod pojavljuje i na tržištima gde do sada nije bio zastupljen. Tako je pre par dana, dodaje Jovanović, ”jedan njihov kontigent otišao za Dubai, a upite o mogućem uvozu šalju i kupci iz Brazila“.
Olga Mitrović iz Instituta za voćarstvo u Čačku ističe da većoj tražnji za suvom šljivom svakako doprinosi trend poklanjanja veće pažnje zdravoj ishrani, pogotovo tokom pandemije korona virusa. Srbija, po njenim rečima, poslednjih godina nije imala veći obim izvoza sem na tradicionalna tržišta poput Rusije i zemalja okruženja, a da bi zadržala trenutnu poziciju neophodno je nekoliko preduslova.
Suva šljiva traži najkvalitetniji plod
”Kvalitet je presudan, a on je zbog kvaliteta same sirovine, odnosno sveže šljive, bio upitan poslednjih godina. Ne treba zaboraviti konkurenciju na svetskom tržištu, kao što je Čile, i naravno ne treba se „oslanjati“ na to da će svake godine kod drugih država proizvođača rod biti manji. Neizvesnost da li će tržišta zbog pandemije uopšte biti uticala je na to da se u Srbiji osuši manje šljive nego uobičajeno, ali veliki problem je i to što kod nas najveći deo roda završi u rakiji koja se lakše proda na domaćem tržištu, a suva šljiva traži najkvalitetniji plod”, objašnjava Mitrović.
