Vinari iz Srbije u 2018. imali su jednu od najuspešnijih godina u novijoj istoriji. Tokom godinu dana proizvedeno je više više od 29 miliona litara vina, a vrednost izvoza dostigla je 17 miliona evra
Ono što se sve više traži iz naše zemlje, ali i od gostiju koji dođu ovde, jesu autohtona vina i ona sa zaštićenim geografskim poreklom, kojih trenutno u Srbiji ima oko 350 vrsta.
Pre samo pet godina udeo stranih vina je bio 70 odsto na srpskom tržištu, a domaćih 30 odsto. Danas je to obrnuto i domaća vina čine 70 odsto tržišta. Prokupac, tamjanika, probus, sila, morava, seduša i neoplanta budućnost su našeg vinarstva i domaće autohtone vinske sorte koje osvajaju tržišta. Od belih sorti najzastupljenije su neoplanta i morava, a od crvenih sorti probus i seduša. To je nešto što će u budućnosti biti interesantno za proizvodnju. Neoplanta i morava kod nas već imaju tržište, dok je probus u poslednjih godinu dana dao ozbiljnija vina. Ako pričamo o komercijalnim potencijalima, zanimljiva je naravno i tamjanika.
Prednost autohtonim i novostvorenim domaćim sortama
”Proizvođači treba prevashodno da razmišljaju u pravcu autohtonih i novostvorenih naših sorti, sve je više ljudi, pogotovo turista, koji hoće naša vina, a ne recimo francuske sorte koje mi uzgajamo”, kaže Vasa Stojković, vinar iz Banoštora.
Ovo gazdinstvo više od jednog veka proizvodi grožđe i vino, pod zasadima imaju četiri hektara i sa te površine proizvedu godišnje oko 40.000 litara vina. Ova godina, kako kaže Stojković, nije bila loša za vinogradare, čak je bila i malo natprosečna, pogotovo što se nivoa šećera tiče.
Prema rečima Dragoslava Ivaniševića, direktora Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, na Fruškoj gori ove godine prinos je manji za nekih 20 do 30 odsto, ali kvalitet grožđa je dobar, tako da je berbu ocenio kao solidnu, pogotovo za bele sorte koje su lepo rodile.
U Srbiji postoji više od 30.000 hektara pod rodnim vinogradima. Prokupac je najzastupljenija domaća crna sorta, ali i najstarija, poznata još u srednjem veku. Uzgaja se još italijanski rizling, župljanka, traminac, šardone, sovinjon, frankovka, plemenka, rajnski rizling, kevedinka, smederevka, žilavka, merlo, kaberne fran, burgundac beli i crni, vranac i mnoge druge sorte.
Smatra se da je prvu lozu na bregovima Fruške gore, koja je danas centar vinarstva u Srbiji, zasadio rimski car Probus iz drevnog Sirmijuma.
