Svaki stanovnik Srbije od početka godine do danas pojeo je oko 1,4 kilograma lubenice, ali ne uzgojenih na srpskim njivama, već uvoznih. Do ove računice dolazi se kada se količine najslađeg povrća koje su u tom periodu uvezene na naše tržište podele po glavi stanovnika. Prema podacima Uprave za carinu, na srpsku trpezu je za samo šest i po meseci iz inostranstva stiglo ukupno 9.842 tone bostana, od toga čak 9.495 tona iz Grčke, Makedonije i Albanije. Na spisku uvoznih zemalja našla se čak i daleka Nova Kaledonija u Tihom okeanu, odakle je doduše dopremljeno svega nekoliko lubenica, odnosno 66 kilograma.
Ovakvi podaci već duže vreme „bodu oči” srpskim proizvođačima. Oni veruju da lubenice iz uvoza, koje stižu mnogo ranije, obaraju cenu domaćim pa često, kako tvrde, nisu u mogućnosti da se nose sa takvom konkurencijom.
Drastična razlika u ceni omiljenog proizvoda za vreme ovih letnjih vrućina primetna je i sada u jeku sezone na beogradskim pijacama i u prodavnicama. Za kilogram lubenice potrebno je izdvojiti od 15 do čak 50 dinara, dok se van Beograda mogu pazariti za 50 ili 100 dinara po komadu.
Ova razlika probudila je „crv sumnje” kod kupaca da li je bostan koji pazare sveže ubrao srpski seljak ili je pretekao iz uvoza, pa se nudi ispod cene samo da bi se prodao.
Iz Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine na to stiže odgovor da su lubenice koje se nalaze u prometu na beogradskim pijacama i u prodavnicama poreklom iz uvoza i iz domaće proizvodnje. Na pitanje koje su od njih kvalitetnije odgovor je da razlika ne postoji.
– Jeftine lubenice koje se sad prodaju su iz uvoza i daju se budzašto samo da ne propadnu. One već prolaze i ako ne budu rasprodate brzo će propasti. Na taj način se automatski obara cena i domaćem proizvodu i stvara problem našim proizvođačima koji teško mogu da se nose s tim – kaže Slobodan Ilić, član UO Asocijacije poljoprivrednika Srbije, napominjući da sav bostan koji se na domaćem tržištu pojavi pre juna nije od srpskih seljaka, već iz inostranstva. Ilić priznaje i da on lubenice jede tek posle Svetog Ilije jer je tada siguran da su naše.
Slobodan Gošić, dugogodišnji bostandžija iz Slepčevića kod Šapca, ove godine zasadio je oko šest hektara i uveliko se preračunava da li će poslovati u minusu ili plusu. Već sada ih na veliko daje ispod cene i to za osam, devet dinara po kilogramu, ali je i to uzalud jer kupaca nema. Da bi mu se isplatio rad i uloženi trud, kaže, trebalo bi da naplaćuje 12 dinara po kilogramu.
– Potražnja je slaba, a i prinosi će biti manji jer je nekoliko hladnih dana krajem maja uzelo svoj danak. Usled temperaturnih šokova, koren je propao i bostan je počeo da gubi vreže. Te izgorele lubenice se sada daju ispod cene i na veliko mogu da se pazare i po pet dinara za kilogram. Bostan je neisplativ ako na uloženi dinar ne zaradiš dinar, ali nikad se ne zna šta može da bude u avgustu i do kraja sezone – optimista je Gošić, napominjući da prosečni prinos lubenica po hektaru iznosi oko 70 tona.
Da li je srpski bostan bolji, slađi i sočniji od inostranog?
– Jeste! Uvozne lubenice se zbog transporta beru malo „jače”, pre nego što uzrele – kaže Gošić.
Uvoznu konkurenciju je, priznaje, osetio i na svojoj koži prošle godine i to u jeku sezone kada mu je jedan od otkupljivača otkazao kupovinu, zbog jeftinijih lubenica iz inostranstva.
I Evica Mihaljević, iz Nacionalne asocijacije voćara i povrtara „Plodovi Srbije”, veruje da su jeftine, akcijske lubenice pretekle iz uvoza, a da su one skuplje srpske.
– Prodavci su verovatno nabavili veću količinu koju nisu uspeli da rasprodaju, pa sad spuštaju cene. Ove godine prve lubenice na srpskim njivama stigle su pred kraj juna – kaže Mihaljevićeva dodajući da joj lično smeta to što se ne zna poreklo robe koja se pazari na pijacama, ali i da teško može da se uđe u trag čak i proizvodima u trgovinskim radnjama.
– Kupci moraju da se pomuče da bi pronašli deklaraciju, jer uglavnom ima po nekoliko njih. Trebalo bi uvesti pravilo da se roba na pijacama deklariše, bar „uvozni” i „domaći” proizvodi, a na kupcu je da izabere šta će da kupi – poručuje ona. Mihaljevićeva ističe i da nema podatke o tome na koliko se hektara u Srbiji prostiru zasadi lubenice, jer se to menja iz godine u godinu, pošto je reč o jednogodišnjoj biljci.
Domaće, sremačke….
Na pitanje da li se na pijacama prodaju srpske ili lubenice iz uvoza, u JKP „Beogradske pijace” ističu da se tezge izdaju i proizvođačima i trgovcima, i nemaju podatke o tome odakle one stižu. Podsećaju i da kvalitet proizvoda na pijačnim tezgama kontrolišu Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede. Prodavci lubenica na Bajlonijevoj pijaci zadovoljni su prodajom napominjući da su sve iz domaće radinosti, uglavnom sremske i banatske iz Idvora. Cene se kreću od 30 do 50 dinara za kilogram, ali se može pazariti i samo polovina ili četvrtina lubenice.
Iz trgovinskog lanca „Delez Srbija” poručuju da se u njihovim prodajnim objektima od početka jula nalaze isključivo lubenice sa srpskih njiva i da su ove koje se sada prodaju stigle iz Srema.
