Iznos dnevnice za branje malina zavisiće od cene ovogodišnjeg roda, ali pojedini vlasnici malinjaka u zapadnij Srbiji već nude od 4.000 do čak 8.000 dinara. Iz Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji, kažu da su ovi iznosi dnevnica nerealni
Mnogi malinari angažuju iste radnike godinama, a drugi su prinuđeni da ih traže preko oglasa ili posredstvom agencija za zapošljavanje koje nude radnu snagu čak iz Indije, Nepala, Pakistana, Moldavije i drugih država.
Jedan od suvlasnika malinjaka u okolini Sevojna, traži šest radnika i nudi dnevnicu od 5.000 dinara, uz plaćeni obrok i pauze za kafu.
”Našli smo četri radnika preko oglasa. Teško ih je naći. Neki neće da beru, a neki godnama beru kod istih vlasnika. Mi smo početnici u ovom poslu i nama je problem da nađemo radnike“, kaže za Danas suvlasnik malinjaka od 60 ari u Sevojnu. Berači su, kaže, uglavnom, penzioneri ili oni pred penzijom i nezaposleni iz cele Srbije. Za trenutne radove u malinjacima, poput orezivanje i sečenja stabljika, dnevnica je 4.000 dinara. Uz isticanje da dnevnica prati ponudu i potražnju radnika, on kaže da ”vlasnici malinjaka mogu da plate taj iznos, jer se očekuje dobra otkupna cena, ne manja od 500 dinara“.
Radovan Lukić uzgaja maline na skoro dva hektara u ariljskoj Trešnjevici. Uzgaja i borovnice, a ima i sopstvenu hladnjaču, pa mu je potrebno 25 radnika. ”Trista ljudi se javilo na moj oglas. Zovu iz Beograda, što me je začudilo da oni hoće to da rade, Niša, Lebana, Leskovca, Požarevca, Jagodine, Valjeva, Čačka, Kosova i Metohije, Bosne… Svi prvo pitaju za dnevnicu, a ja im kažem – onolika je koliko možete da naberete“, kaže Lukić i navodi da ako bi otkupna cena bila kao prošle godine, što je oko 430 dinara, dnevnica bi trebalo da bude 4.000 dinara, uz smeštaj i hranu.
”To je 1.000 evra za jedan mesec. Ako otkupna cena bude od 600 do 800 dinara, kao što se priča, u šta ne verujem, onda će i dnevnica biti veća. Za sada, ne mogu da obećam više od 4.000 dinara, dok ne vidim kako će se situacija razvijati“, kaže Lukić i objašnjava da već jedanaest godina u njegovom malinajaku rade žene od šezdeset i više godina i da će doći i ove sezone.
Predstavnik agencije za zapošljavanje iz Beograda, kaže, nudio mu je radnike iz Indije, Nepala i drugih zemalja, koji rade za mnogo manje iznose.
”Rekao je da oni rade za dnevnicu od 2.000 do 2.200 dinara i da će me, uz neku naknadu koju moram da platim, koštati oko 2.600 dinara. Kazao mi je da bi oni trebalo da ostanu u Srbiji šest meseci, ali ja za njih nemam toliko posla“, svedoči za Danas Lukić i navodi da su se ”neki vlasnici malinjaka prijavili da angažuju jednog ili dvojicu radnika da provere i tu mogućnost“.
Dobrivoje Radović iz Ivanjice, predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji, kaže da su ”dnevnice od 5.000 do 8.000 dinara nerealne“.
”Još je rano o tome pričati. Ne znamo šta će se desiti do kraja berbe, otkupa i prodaje maline. Bilo je mrazeva, a nedavno je padao i sneg i trenutno je stanje takvo da bi rod mogao da bude za 30 odsto manji, nego prošle godine. Treba se dogovarati sa radnicima o iznosu dnevnice, ali ne treba unapred dizati te iznose, jer se ne zna da li će cena maline biti od 600 do 800 dinara. Mi očekujemo tu cenu, ali to će se znati tokom berbe“, ističe Radović.
On objašnjava da iznose dnevnica ”veštački dižu oni koji ne mogu da nađu radnike, jer se prema njima ponašaju bahato“.
”Znam za takve slučajeve u celoj Srbiji. Iživljavaju se nad radnicma. Oteraju ih nakon sedam dana i plate im manje dnevnice. Pošteni domaćini, kod kojih radnici dolaze godinama, lako se s njima dogovore. Sa tim ljudima živimo mesec i po do dva meseca i uvek su zadovoljni“, kaže naš sagovrnik.
I njemu su, svedoči, beogradske i novosadske agencije za zapošljavanje nudile radnike iz Indije, Nepala, Pakistana, Moldavije i drugih zemalja za dnevnicu koja je mnogo manja od iznosa koji se plaća domaćim radnicima.
”Dovode te ljude već nekoliko godina i obećavaju da će, zbog nedostatka domaće radne snage, dovesti radnike u velikom broju iz tih zemalja. Neki od njih su odranije u Srbiji i rade mnoge sezonske poslove i čuo sam da su veoma vredni i korekti“, navodi Radović.
Božo Joković, direktor zadruge Agrar eko voće iz Arilja, takođe smatra da je još uvek rano govoriti o iznosima dnevnica, jer se ne zna otkupna cena. ”Kao i pretodnih godina, ”pumpaju“ se dnevnice, a ne zna se otkupna cena. Rano je i nezahvalno bilo šta sada govoriti o tome, jer do berbe ima još dva meseca“, kaže Joković i dodaje da se ne zna kakve posledice će ostaviti na rod nedavno nevreme.
