Srpske maline i dalje ne mogu da se transportuju na tržište Evropske unije bez potvrde da voće nije zaraženo takozvanim norovirusom, koji se širi putem zaražene vode i hrane.
Kontrola svakog desetog kamiona natovarenog malinama, koji stiže iz Srbije, uvedena je u oktobru prošle godine i do sada nije bilo prijave zaraženih uzoraka. Osim toga još nije poznato da li će i kada ova odluka biti obustavljena.
Zbog nastalih problema Uprava za bilje Ministarstva poljoprivrede najavljuje novi pravilnik o higijenskim pravilima za proizvodnju otkup i preradu jagodičastog voća koji će verovatno stupiti na snagu pre početka ovogodišnje berbe. Uvođenju pojačanog nadzora našeg voća prethodio je incident iz jula prošle godine kada je na tržištu EU pronađena smrznuta malina zaražena norovirusom, navodno proizvedena na nekoj od plantaža u okolini Šapca. Voće je testirano u Švedskoj odakle je potekla uzbuna, a onda i nalog za povlačenje sa evropskog tržišta.
Ovu vest Ministarstvo poljoprivrede nikada nije zvanično potvrdilo jer, kako saznajemo, nikada nisu ni dobili službenu potvrdu takvih navoda.
U nedavno objavljenom izveštaju odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije navodi se da je učestalost kontrole malina 10 odsto što je „najmanja učestalost koja je predviđena evropskim propisima o pojačanoj kontroli”. Kako se navodi, izvoz naših malina nije ugrožen i reč je o najblažoj, privremenoj meri. Iako se u izveštaju naglašava da listu zabrana i pojačanog nadzora EU redovno revidira u Ministarstvu poljoprivrede nismo uspeli da saznamo kada će EU povući tu odluku što je stalna pretnja našim proizvođačima koji su prošle godine, sa prihodom od oko 280 miliona evra, izbili na poziciju najvećih svetskih izvoznika maline.
– Kontrolom proizvođača i hladnjačara ali i donošenjem higijenskih pravilnika treba da dokažemo da imamo sistem sledljivosti. Ali nemamo informaciju do kada će trajati pojačani nadzor.
U ministarstvu kažu da je od prošle berbe bilo 60 kontrola na prisustvo ovog virusa i da su svi rezultati bili dobri.
Dobro upućeni sagovornici „Politike” međutim ističu da će Srbija teško izaći iz režima koji joj je nametnut i da je ovo neka vrsta konstantnog pritiska na proizvođače.
– Jednom ustanovljene mere teško se ukidaju. To je način da se proizvođači drže pod kontrolom i ne verujem da će kontrola malina na norovirus biti obustavljena u skorije vreme, osim ako ne bude drastičnog manjka ovog voća na tržištu – kaže naš sagovornik.
Malina kao i drugo jagodičasto voće koje ne prolazi termičku obradu je osetljiva. Poznato je da je patogeni norovirus bolest prljavih ruku, brzo se širi i da je loša higijena berača glavni uzročnik zaraze. Voće mogu da zaraze i divlje životinje tokom neadekvatnog lagerovanja i manipulacija sa gajbicama. Proizvođači malina apelovali su više puta da se pojača kontrola hladnjača koje otkupljuju voće bez poznatog porekla i provere što dodatno može da ugrozi reputaciju srpskih proizvođača. I njihovi troškovi su, saznajemo, sada daleko veći kao i dužina transporta (put može da potraje i sedam, do deset dana) posebno ako prevoz ide iz Mađarske.
Milan Đukić, predsednik Udruženja malinara „Vilamet” iz Arilja, kaže da je bilo tri, četiri sastanka na ovu temu u Ministarstvu poljoprivrede, a poslednji u januaru. Tražili su ističe da se uvede veća kontrola uvoza maline i proizvođača.
– Imamo saznanja da su u celoj ovoj priči učestvovali hladnjačari u pokušaju da se obori cena malina – kaže Đukić.
Kako je „Politika” već pisala testovi na norovirus rade se u svega dve laboratorije u Srbiji. U Novom Sadu i u Užicu, ali nemaju akreditaciju za metode otkrivanja prisustva norovirusa u hrani. Uvođenje akreditacije je izuzetno skupo pa ih izvoznici i otkupljivači angažuju iz predostrožnosti. Većina izvoznika analize radi uglavnom u laboratorijama u Nemačkoj.
