Srpski farmeri nisu konkurentni na evropskom tržištu, a kao jedan od ključnih razloga za to je izuzetno promenljiva agrarna politika u poslednjih 10 godina, rekao je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić.
On je, objašnjavajući svoju tezu o nekonkurentnosti, ocenio da je agrarna politika u Srbiji od 2004. do 2014. godine bila “brža pokretna meta nego što će biti pokretna meta pridruživanja EU”.
Ševarlić je kao primer nekonkurentnosti naveo to što naš farmer danas proizvodi 11-ti deo onoga što proizvede nemački farmer.
On je na konferenciji “Agrarana politika Srbije” naveo da je budžet za poljoprivredu 2004. godine bio realno najveći, a tada je sistemom subvencija bio obuhvaćen najmanji broj registrovanih gazdinstava.
On je dodao da je svega 38.000 odnosno pet odsto gazdinstava bilo u mogućnosti da koristi subvencije, dok je 95 procenata gazdinstava bilo “hendikepirano” za pristup tim sredstvima.
Ševarlić je rekao da je, prema nezvaničnim podacima kojima on raspolaže, sistemom subvencija u 2013. bilo je obuhvaćeno 150.000 od ukupno 630.000 gazdinstava u Srbiji. Osim toga što je veliki broj poljoprivrednika uskraćen za državne subvencije, isplaćene subvencije su bile izrazito neujednačene po regionima, rekao je Ševarlić.
On je ocenio da ako se Srbija bude forkusirala samo na izvoz sirovina neće moći da očekuje neke jače efekte od pridruživanja EU.
Ševarlić je upozorio i na to da su sektor proizvodnje mesa i mleka “već ispušteni iz ruku”.
Kako je naveo, parametar naše neodgovornosti je to što sada već u simboličnom iznosu ispunjavamo kvotu za izvoz bebi bifa na tržište EU.
Ševarlić je precizirao da naša kvota za izvoz te vrste mesa u EU iznosi 8.000 tona, a mi smo sa 17 odsto te kvote, što je bio maksimalan izvoz, sada spali na pet procenata odnosno oko 500 tona.
Na pitanje šta je razlog za takvo stanje, Ševarlić je rekao da svako snosi deo odgovornosti, a da je razlog pre svega neodogovarajući paritet cena kada je reč o tovu junadi.
Tanjug
