Već duže vreme u trgovinama i na pijacama nema domaćeg pasulja. Prebranac, tako, domaćice u Srbiji mogu da prave od tetovca iz Kirgistana, da spremaju gradištanac iz Argentine, ili da se “časte” najskupljim zelenim pasuljem iz Ukrajine.
Trgovci tvrde da je gotovo nemoguće naći domaći pasulj, a statistika kaže da je lane u Srbiji uvezeno više od 13.000 tona. Pričaju da srpskog pasulja u ponudi nema već dugo. Trenutno kupcima nude tetovac i gradištanac iz Argentine, Egipta, Kirgistana, Perua.
Ekonomista Dragovan Milićević za naš list kaže da se svakako isplati uvoz povrća, pasulja, luka, krompira i drugog, a kada se pogledaju uvozne cene sve je jasno.
– Pasulj košta od 0,59 do 0,8 evra, uvoz iz Španije i Italije bez carine, kao i za CEFTA zemlje, dok je za ostale zemlje 20 odsto carina – dodaje Milićević. – Cena na pijaci je više od 300 dinara za kilogram. Luk košta 0,22 evra, a za 12 meseci uvezli smo 7.300 tona ili 7,3 miliona kilograma. Pasulj nismo uvozili iz Madagaskara u poslednjih godinu dana. Glavni su sada Etiopija sa 24 tone u oktobru prošle godine i Egipat sa 23 tone u septembru 2014. godine.
Mladi luk i salata su posebna priča, jer je na našem tržištu razlika u ceni uvozno-domaće 1:3,5. Gotovo da je izvesno da na cenu u uvozu se bar duplo zaračunaju veletrgovci i još 50-60 odsto maloprometnici.
– Jasno je zašto se to radi, a zarada je osnovni motiv bez sumnje – smatra Milićević. – Pitanje je da li domaći proizvođač može ili želi da prodaje po toj ceni u vreme kada je ponuda ograničena. Problem Srbije su nedovoljna proizvodnja, loše upravljanje procesom, visoka proizvodna cena i slično. Tu država mora, a ne vidim želju, da preduzme korake ka obezbeđenju konkurentne proizvodnje, jer ovako na duže neće moći. Da li se može konkurisati sa ovakvim cenama naših poljoprivrednika?
Da su cene u nabavci, recimo, uvoznog pasulja daleko niže, od domaćeg, ukazuju i u trgovinskim lancima. Tvrde da se pasulj isplati uvoziti, ne samo zbog cene, već i zbog dugogodišnje slabe ponude domaćeg na našem tržištu. Kod luka i krompira, situacija je specifična. Naime, naši povrtari nemaju hladnjače, gde bi tokom godine čuvali povrće i prodavali ga. Zato su prisiljeni da što pre rasprodaju svoju robu. I dok se nekada s jeseni kupovalo za zimu po dva tri džaka, a klice sklanjale svakih desetak dana, sada je krompir dostupan u svakom trenutku. I prestali smo da pravimo zalihe.
To se odrazilo i na same proizvođače, koji su odustali od nesigurne proizvodnje i plasmana povrća. A tome su kumovali hipermarketi, koji su bili i do 20 odsto jeftiniji u ceni od pijačnih tezgi. Iz godine u godinu povećavao se uvoz, a smanjivala domaća proizvodnja, što je dovelo do toga da često uvozimo najosnovnije povrće sa drugog kraja planete.
– Kako nam je sedište kompanije u Vojvodini, u našoj ponudi imamo 80 odsto domaćih proizvoda – kaže Olivera Ćirković, pi-ar menadžer “Univereksporta”. – Imamo čak i registrovana stalna otkupna mesta, pa uvek imamo robe na lageru. Naravno, uz domaći skuplji imamo i uvozni jeftiniji beli luk, jer moramo da se prilagodimo svakom džepu.
Kako kaže Nenad Budimović, sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije, iako je naša zemlja poznata po uzgajanju povrća, i dalje imamo usitnjenu proizvodnju. To dovodi do neisplativosti.
– Beli luk uvozimo iz Kine, ali odatle sve stiže – priča Budimović. – Taj luk nema ni ukus ni miris. Naš proizvod je dobar, ali mora da se dokumentuje. Mi smo izgubili marketing. Poljoprivredne stručne službe i država moraju da rade na dokumentaciji, plasmanu i marketingu. Idemo stihijski, a ubila nas ekonomska i politička nesigurnost poslednjih dvadeset godina. Kod nas poljoprivredna strategija postoji na papiru, ali ne i u praksi. nD. Marinković
Prevoz
Brodski prevoz, kako kaže Milićević, nije velika stavka. Zakup brodskog kontejnera, a to su 23-24 tone, do Barske luke, nije više od 12 evrocenti po kilogramu, a prevoz od Bara 1.500 evra na 23 tone, što je sedam evrocenti po kilogramu, tako da tu nije velika stavka kakva se na prvi pogled čini. Naročito ne za veće količine.
Povrće i voće stiže, inače, ogromnim brodovima u kontejnerima i cene su nekoliko puta niže od maloprodajne. Naime, trgovačke kuće preuzimaju krompir, luk, pasulj, salatu, krastavce od distributera, i oni su u tom lancu, možda sedma-osma ruka.
