Paore najviše muče povišen krvni pritisak, zubobolja, trovanje pesticidima, velika izloženost UV zračenju i kožna oboljenja kao posledica toga, čulo se na naučunom skupu „Zdravlje seoskog stanovništva”, koji je prošle nedelje organizovala Srpska akademija nauka.Zaključak učesnika je da stanovnici sela, iako izloženi većim zdravstvenim rizicima od gradskog stanovništa, često imaju ograničen pristup zdravstvenom sistemu i da se to mora brzo promeniti.
Profesor dr Petar Bulat je objasnio da seosko stanovništvo ima problema s oralnim zdravljem, sa zdravljem iz oblasti ginekologije, postoje problemi i sa zdravljem dece, koja jednostavno nisu adekvatno praćena jer im pedijatri nisu dostupni.
Dodao je da su kod seoskog stanovništva, koje se uglavnom bavi poljoprivredom, česte i povrede na radu, povećana izloženost pesticidima, težak fizički rad, izloženost suncu, a sve to, ističe dr Bulat, ostavlja tragove na zdravlje paora. Kao poseban problem istakao je visok krvni pritisak, što za posledicu ima brojne kardiovaskularne bolesti.
Po njegovim rečima, zdravstvena zaštita mnogo je dostupnija u Vojvodini i u ravničarskim predelima nego u brdsko-planinskim, gde je stanovništvo i po nekoliko kilometara udaljeno od prve ambulante, a do prve bolnice ima dvadeset i više kilometara.
Predsednik SANU Nikola Hajdin izneo je podatak da oko 40 odsto ukupnog stanovništva u Srbiji živi u selima, ali da je njihovo zdravstveno stanje nepovoljnije u poređenju sa stanovništvom u gradovima. On tvrdi da je u selima preventiva gotovo zanemarena, što za posledicu ima to da je zdravstvena kultura na veoma niskom nivou, kao i kultura rada, kvalitet života i način ishrane.
– U seoskim sredinama nema preventivnih pregleda, što je bilo nekada, pa zemljoradnici, ukoliko žele da dobiju medicinsku uslugu, moraju često da izgube ceo radni dan zbog udaljennosti sela od najbližih domova zdravlja – istakao je profesor Hajdin. – Uz to, saobraćajne veze veoma su slabe. Imamo na hiljade nezaposlenih lekara i medicinskih sestara koji su primorani na to da odlaze i rade u Nemačkoj, Libiji ili ko zna gde, dok briga o zdravlju stanovnika sela, posebno žena i dece, praktično ne postoji. Lokalne, pokrajinske i republičke vlasti moraju se tim problemom posebno pozabaviti.
Ministarstvo zdavlja će nastojati, odgovorio mu je resorni državni sekretar dr Ferenc Vicko, da se mnogo više učini na prevenciji bolesti seoskog stanovništva i organizovanim akcijama da bi oni kontrolisali svoje zdravlje.
– Na promociji zdravih stilova života u seoskim sredinama mogu se angažovati i studenti šeste godine medicine i takve akcije bile bi na obostranu korist, i seoskog stanovništva i studenata – rekao je dr Vicko.
Dnevnik
