Mit o utovljenom srpskom svinjčetu koje ni ne goji kad ga jedeš koliko je zdravo, a o kakvom Evropljani mogu samo da sanjaju, stoji na staklenim nogama. Srpsko svinjče koje je vakcinisano zabranjenom vakcinom protiv svinjske kuge jede i pije šta stigne, dok je evropsko svinjče gospodsko, zna se ko je i koji su mu koreni.
To je i glavni razlog što niko u EU neće srpsku svinjetinu. U EU upotreba sporne vakcine je striktno zabranjena, a u Srbiji je ona obavezna.
– Svinjsko meso se ne može izvoziti u EU, ali ni transportovati preko zemalja članica, a zbog čega imamo problem i prilikom izvoza svinjskog mesa na rusko tržište – kaže za „Blic“ profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić.
Štetna vakcina
Ipak, za izvoz svinja nije dovoljno samo da se donese odluka o prestanku vakcinacije, već i da se dokaže odsustvo virusa kuge na teritoriji cele zemlje.
Agroekonomista Milan Prostran smatra da bi za rešavanje ovog problema bilo potrebno minimum tri godine.
– U Evropskoj uniji ovaj problem ne rešavaju vakcinacijom već ubijanjem zaraženih životinja, a seljaku država nadoknadi pun iznos štete. Pošto su bogatije države od nas, oni mogu na ovaj način da se bore protiv svinjske kuge, dok mi ne možemo da priuštimo taj luksuz – kaže Prostran.
– Osim toga, u igri je i takozvani farmaceutski lobi kome je u interesu da stalno ima „pacijente“ za vakcinisanje.
Danas se iz naše zemlje izvozi praktično samo bebi-bif. Međutim, od ukupne kvote od 8.700 tona godišnje, koju Srbija ima prema sporazumu sa Evropskom unijom, za godinu dana izvezli smo svega 163 tone.
Kako je u Nemačkoj
Tragom ovih problema otišli smo u Nemačku da vidimo kako oni rade. Tamo smo razgovarali sa preduzetnikom Slobodanom Jordanovićem, koji je od 1977. do 1993. godine radio u Nemačkoj kao predstavnik velikog jugoslovenskog preduzeća Genex-AGRAR.
– Iz SFRJ su se mesečno izvozile stotine tona mesa pakovanog u limenkama i plastičnim omotima, kao i velike količine svežeg mesa i kobasičarskih proizvoda – priseća se sa nostalgijom Jordanović.
Količina i kvalitet
Jordanović, koji trenutno radi u nemačkoj kompaniji „Libreco“ kao menadžer za izvoz sirovina za mesnu prerađivačku industriju, veruje da srpskim proizvođačima danas najveći problem predstavlja nabavka većih količina kvalitetne sirovine.
– Nedavno sam sa predstavnicima nemačke industrije posetio srpske proizvođače. Tokom posete smo imali prilike da vidimo sve faze proizvodnje, od klanja do pakovanja. Domaći proizvođači su ostavili jako dobar utisak na predstavnike nemačkih kompanija – kaže Jordanović.
Prema njegovim rečima, domaći proizvođači ispunjavaju sve evropske standarde.
Najveći problem koji bi mogao da utiče na potencijalnu saradnju srpskih proizvođača sa interesentima iz Evropske unije su neujednačenost i nepoštovanje isporuka, količine i kvaliteta.
– Evropski partneri očekuju da se poštuju isporuke, dogovorena količina i da uvek bude ujednačen kvalitet, i na ovakve stvari mogu imati zamerke – ističe Jordanović.
Problem je što su domaći proizvodi na tim tržištima nepoznati za kupce.
– Zato bi u Srbiji trebalo da se proizvodi po recepturi ili licenci neke kompanije iz EU pa da se pod njihovim brendom roba plasira na tržište EU – objasnio je Jordanović.
Različiti ukusi
Jordanović savetuje domaće proizvođače da je veoma važno da se proizvod napravi po ukusu potrošača na tržištu na koje se izvozi.
– Pre nekoliko godina na jednom sajmu mesnih prerađevina posetio sam štand jednog proizvođača sa ovih prostora. Ja sam bio oduševljen njihovom čajnom kobasicom, dok su Nemci komentarisali da nije jestiva, jednostavno im nije prijao ukus na koji oni nisu navikli – ispričao je Jordanović, koji pored svega ovoga smatra da srpska industrija mesa ima i izvozni potencijal.
Ševarlić smatra da je neshvatljivo da naši stočari i domaća industrija mesa nisu iskoristili prepoznatljivost Srbije kao države koja zabranjuje uvoz, uzgoj i plasman GMO i proizvoda od GMO.
– Srbija je jedina država u Evropi koja može da zadovolji sve svoje potrebe sa genetski nemodifikovanom sojom i sa genetski nemodifikovanim kukuruzom. Nažalost, umesto da izvozimo meso sa oznakom „GMO-free – Made in Serbia“, Srbija je najveći evropski izvoznik genetski nemodifikovane soje, a uvozimo svake godine sve veće količine mesa sumnjivog kvaliteta i od stoke hranjene GM sojom i GM kukuruzom.