Iako kompanija Rio Tinto, odnosno njena domaća ekspozitura Rio Sava Exploration, neprestano poziva na javni dijalog o projektu Jadar koji bi bio ”zasnovan na činjenicama“, činjenice o njihovom poslovanju i aktivnostima nisu tako lako dostupne javnosti
Jedno od mogućih objašnjenja ove kontradiktornosti ponudila je sama kompanija. ”Širenje dezinformacija i neutemeljenih tvrdnji sprečava da javni razgovor o projektu bude zasnovan na činjenicama i pruži validne informacije.“
Ali čak i da problem ne leži u svim tim medijima, aktivistima i stručnjacima čije navode kompanija osporava – nešto se očigledno isprečava. Na primer, u januaru je Rio Sava najavila da će ”tokom narednih nedelja“ objaviti nacrt Studije procene uticaja na životnu sredinu Jadra, ali ispostavilo se da nijedna od narednih 19 nedelja nije bila baš ta koju su imali u vidu – mada smo dobili novo obećanje da će sve do sada urađene stručne analize biti objavljene čim ih prilagode za širu javnost.
A imajući u vidu iskustvo redovnog profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Aleksandra Đorđevića, najavljeno ”prilagođavanje“ vrlo verovatno podrazumeva obilato korišćenje crnog markera. Poljoprivredni fakultet je, naime, 2020. sklopio ugovor sa Rio Sava Exploration o izradi pedološke studije za projekat Jadar, vredan 115.200 evra. Studija je završena iste godine, a dve godine kasnije, profesor Đorđević od kolega saznaje da ne samo što kao šef Katedre za pedologiju i geologiju nije bio obavešten o ovom poslu, već i da je potpisan na spisku učesnika u njenoj izradi.
U pokušaju da proveri da li je njegovo ime zaista zloupotrebljeno, profesor je zatražio od dekana uvid u dokumentaciju. Odgovor je glasio da dokumentaciju traži od preduzeća koje je studiju i naručilo, zbog čega je profesor bio prinuđen da potraži advokatsku pomoć i pokrene postupak pred poverenikom za informacije od javnog značaja. Ipak, zbog odredbi o tajnosti u ugovoru sa Rio Savom, bilo je potrebno da poverenik tri puta interveniše pre nego što je Fakultet konačno dozvolio uvid u dokumentaciju u kojoj su sva imena učesnika bila zatamnjena.
”Jednim od rešenja poverenika objašnjeno je da Fakultet nema pravo da sakriva podatke o profesorima učesnicima na izradi studija, zbog toga što su oni državni službenici“, kaže advokat Sreten Đorđević koji zastupa profesora Aleksandra Đorđevića.
Uz to, advokat ukazuje i na dodatnu pravnu dimenziju problema: prema unutrašnjim aktima Poljoprivrednog fakulteta, dekan primljene ponude dostavlja šefu nadležne katedre. Pošto je u ovom slučaju reč o pedološkoj studiji, ona je trebalo da bude dostavljena profesoru Đorđeviću, ali je postupak očigledno sproveden u potpunoj tajnosti.
Prikrivanje dokumentacije rezultiralo je izricanjem opomene dekanu Dušanu Živkoviću od strane Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu na sednici održanoj 24. aprila, zbog kršenja člana 6 Kodeksa profesionalne etike, po kome su članovi univerzitetske zajednice dužni da „čuvaju integritet Univerziteta i njegovih članica i da rade savesno, marljivo, odgovorno i posvećeno, prema svom najboljem znanju“.
Braneći se pred Odborom, Živković je istakao da ugovor sa Rio Sava Exploration sadrži odredbe vezane za tajnost ugovora i kaznene odredbe i da Fakultet ni na koji način nije želeo da prekrši odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali ni da se izloži pokretanju sudskog postupka za naknadu zbog povrede pravila o obavezi čuvanja poverljivosti informacija, kao i da bude „izložen sankcijama zbog povrede ugovorne obaveze – zabrana nezakonite preprodaje informacija“.
Koliko god pominjanje „nezakonite preprodaje“ informacija zvučalo nerazumno u slučaju u kome kompanija „štiti“ podatke o ličnosti od same ličnosti na koje se odnose, nije teško poverovati da je Rio Sava zaista unela takve odredbe u ugovor. Kada je 2021, na insistiranje meštana okoline Loznice, zabrinutih zbog izlivanja podzemnih voda kod istražnih bušotina, Rio Sava angažovala Institut „Jaroslav Černi“ i Zavod za javno zdravlje Šabac da ispitaju podzemne vode, obe ove javne institucije („Černi“ tada još nije bio prodat Milenijum timu) odbile su da novinarima BIRN-a dostave analize kvaliteta vode, uz obrazloženje da imaju ugovore po kojima su to poverljivi podaci.
Ali, dok je pomenute rezultate kompanija na kraju obelodanila, studije vezane za projekat Jadar i pogotovo imena autora su izgleda najpoverljivije informacije. U odeljku sa dokumentima na sajtu Rio Tinta u Srbiji nije moguće pronaći nijednu izrađenu studiju, već samo komentare na njih. Recimo, tehničke primedbe Građevinskog fakulteta u Beogradu na Studiju o vodosnabdevanju Jadra koju je izradio „Černi“, iz kojih javnost bez mogućnosti uvida u originalni dokument ne može ništa da razume.
Vrhunac apsurda ovako netransparentnog pristupa nalazimo u dokumentu „Projekat Jadar – Stanje biodiverziteta, završni izveštaj“ u kome je iznet niz primedaba na (nedostupnu) analizu koju je izradio Biološki fakultet, a koji uprkos tome što počinje sa „Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, i ja lično, angažovani smo od strane Rio Sava Exploration d.o.o. kao nezavisni konsultanti za oblast voda“, na kraju ima sakriveno ima autora koji je uložio svoju profesionalnu reputaciju.
Važe li zakoni u Srbiji za sve pojedince i kompanije
”Činjenica da Rio Sava, pozivajući se na ugovor sa Poljoprivrednim fakultetom i klauzulu o poverljivosti, zabranjuje Fakultetu da obelodani imena, ukazuje da su oni svesni da je to jedna simulovana studija. Pošto sigurno znamo da profesor Đorđević nije učestvovao u izradi, postavlja se pitanje da li u ovoj studiji postoje još neka lica, osim još jednog pomenutog naučnog radnika sa Fakulteta. A s obzirom na to da znamo da su drugi fakulteti Univerziteta u Beogradu radili studije sa istim klauzulama poverljivosti u ugovorima između fakulteta i Rio Sava Exploration, pitanje je i koliko se referentnih profesora Univerziteta vodi da su radili na studijama za potrebe projekta Jadar, a da nikada to nisu učinili i da ne znaju da se njihova imena nalaze na tim studijama. Zaključivanjem ugovora sa odredbama koje su ništavne – poput proglašavanja poverljivim podataka koji ne mogu biti proglašeni poslovnom tajnom – kompanija pokazuje da ili misli da je iznad zakona ili joj je neko rekao da jeste iznad zakona“, kaže Sreten Đorđević.
