Optimalni scenario, kako je navedeno, jeste projektivani rast budžetskih sredstava za podršku ruralnom razvoju, uz postepeno uvođenje novih IPARD mera i rast stope povlačenja sredstava iz ovih fondova

Projektovani nacionalni budžet za realizaciju mera i ciljeva politike ruralnog razvoja za period od 2022. do 2024. godine iznosi 28,1 milijardu dinara, odnosno prosečno 9,4 milijarde dinara godišnje, stoji u Vladinom predlogu Nacionalnog programa ruralnog razvoja za dati period.

Ministarstvo poljoprivrede obavestilo je zainteresovanu javnost o početku konsultativnog procesa u vezi sa ovim dokumentom čija je izrada počela u avgustu prošle godine.

Optimalni scenario, kako je navedeno, jeste projektivani rast budžetskih sredstava za podršku ruralnom razvoju, uz postepeno uvođenje novih IPARD mera i rast stope povlačenja sredstava iz ovih fondova.

Prema predlogu finansijskog plana za period 2022-2024. godine, podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju će u ovoj godini iznositi 57,7 milijardi dinara dinara, u narednoj godini 58,6 milijardi, a u 2024. godini 58.96 milijardi dinara. Od toga, za mere ruralnog razvoja će u 2022. biti izdvojeno 8,1 milijarda, a u 2023. i 2024. po 10 milijardi dinara. Dodaje se da ovom projekcijom nisu obuhvaćena sredstva AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave, koja su poslednjih godina u proseku iznosila oko 2,2 milijarde dinara, a pretpostavlja se da su bila i veća.

U programu se navodi da, i pored toga što poljoprivredni sektor ima brojne konkurentske prednosti koje bi se mogle iskoristiti za brži rast i razvoj, uključujući bogate zemljišne resurse i raznovrstan biodiverzitet, preferencijalni status na brojnim evro-azijskim tržištima, komparativno niske troškove radne snage i, odskora, pristup investicionoj podršci za poljoprivredu iz EU fondova, mnogi potencijali su nesikorišćeni.

Veliki deo gazdinstava, posebno onih male i srednje veličine sa još uvek aktivnom vitalnom radnom snagom, ne uspeva da dospe na razvojnu putanju. Razlozi zastoja u njihovom strukturnom reformisanju su višestruki, a neki od ključnih su otežan pristup finansijskim tržištima, otežan pristup zemljištu (u regionima gde postoji tražnja), kao i nedovoljna integrisanost u lance vrednosti. Logistička podrška i prateće usluge dostupni su pretežno velikim proizvođačima i izvozno orijentisanim sektorima i proizvodima. Na drugoj strani, izražena koncentracija i mala konkurencija u prehrambenoj industriji dodatno otežavaju poziciju malih proizvođača sa inače niskom pregovaračkom snagom.

Dinamičniji rast produktivnosti i konkurentnosti zahtevaju ne samo stabilan rast proizvodnje i smanjenje troškova, već i izmenu proizvodne strukture, rast kvaliteta i veću zastupljenost proizvoda veće dodate vrednosti. Da bi ove ove promene dogodile, osnovni preduslov je generacijska obnova sektora u većini ruralnih područja, popunjavanje sektora vitalnom i kvalifikovanom radnom snagom, što porazumeva kooridnaciju politika koje vode ka socio-ekonomskoj transformaciji ruralnih područja.

Održivo upravljanje prirodnim resursima, ekološki i klimatski izazovi, zajedno sa ruralnom infrastrukturom, su područja na čijem je unapređenju malo učinjeno.

Nacrt Nacionalnog programa ruralnog razvoja za period 2022-2024. godine preuzeti – ovde.

Svi zainteresovani svoje komentare i sugestije na Nacrt Programa mogu da dostave na elektronsku adresu: branislav.veljkovic@minpolj.gov.rs do 30. marta 2022. godine.