Od letos država najavljuje najpre zbrajanje štete a onda i pomoć poljoprivrednicima. Od letos obećava, a od jeseni pribegava taktici, koja se, ako ni zbog čega drugog, barem sudeći po tome što paori ćute i ne bune se, pokazala efikasnom: govori kako je pomogla – a nije
Nikakav zvaničan podatak o visini štete od suše vlast nije obnarodovala. Ne zna se zapravo na kraju da li je gubitak poljoprivrednika i države pola milijarde evra, milijardu ili više od toga. Da je štete bilo – bilo je, jer ne bi u suprotnom obećavali pomoć. Zasedala je tim povodom republička vlada, sastajala se i pokrajinska, a bile su i dve zajedničke sednice, sa kojih je poručeno da procene gubitaka i adekvatna pomoć samo što nisu. Poljoprivrednici, međutim, kažu da je nisu dobili. Umesto obećanog jeftinijeg dizela, ušli su u jesenju setvu s najskupljim gorivom u regionu. Umesto oslobađanja od poreza, ovih dana stiže im na naplatu namet na imovinu veći nego lane. Olakšice kod plaćanja PIO doprinosa i naknade za odvodnjavanje više niko i ne pominje.
Dok sneg ne pokrije i njive i obećanja
Prošla je žetva, prošla je i setva – najvažniji poslovi u poljoprivredi, a oni koji su čekali da se silne izjave nadležnih u Republici i Pokrajini sprovedu u delo, ostali su na cedilu. Da ironija bude veća, ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović, govoreći o ublažavanju posledica suše, reče pre nekoliko dana da je do sada primenjeno šest mera koje su bile usmerene na pomoć u jesenjoj setvi ili otkupu poljoprivrednih proizvoda. Rekao je, doduše, i da ne zna kada će biti doneta mera kojom se poljoprivrednicima pomaže pri nabavci goriva jer se o tome još razgovara sa Ministarstvom finansija. Dokle? Dok sneg ne pokrije i njive i obećanja.
– Do nas nije stiglo ništa od toga što je pominjano kao podrška u ublažavanju gubitaka. Poljoprivrednici ništa nisu dobili. Bilo je razmene pšenice preko Direkcije za robne rezerve ali to je išlo zemljoradničkim zadrugama i povlašćenim firmama. To do malih i srednjih poljoprivrednika nije došlo. Ni mali prst nam država nije pružila. Davimo se, svake godine smo sve siromašniji i sve manje rentabilni zbog države koja već pet godina drži cene u depresivnom stanju – oko 60 odsto su niže nego što su bile tada – ukazuje u razgovoru za VOICE poljoprivrednik Jovan Negovan iz udruženja “Pančevački ratari”.
On kaže da su poljoprivrednici okupljeni u ovom udruženju očekivali od države barem toliko da od njih više uzima.
–Ne treba da nam da novac, ali može da nas oslobodi enormnih dažbina. Recimo, mogla je i trebalo je da dizel gorivo oslobodi 50 odsto nameta koji su sada 80 dinara po svakom litru (akcize, takse i PDV), i zbog kojeg je naše gorivo najskuplje. Pa neće roditi samo nama, rodiće državi, a ona će se hvaliti povećanim BDP-om i spoljnotrgovinskim bilansima. A kako možemo kvalitetno posejati i zasnovati novu proizvodnju u ovim uslovima? I sad država ima dobit, jer je nas odrala. Niko u Evropi ne bi ušao u poljoprivrednu proizvodnju u ovakvim uslovima – kaže Negovan. – Kada vam u ovakvim uslovima ne pomaže, šta možemo očekivati? Očigledno, nema političke volje i bilo kakvog interesovanja za probleme poljoprivrednika.
“Pančevački ratari” zajedno sa drugim poljoprivrednim udruženjima tražili su od Vlade Srbije u par navrata hitne mere, uz proglašenje elementarne nepogode, prvenstveno od suše, sa svim elementima socijalne, egzistencijalne i radno-profesonalne zaštite, navodeći da je šteta na kukuruzu u Banatu iznosila najmanje 70 odsto, i da je finansijski krah ratara ove godine iskazan negativnim bilansom i kod ostalih kultura.
Realna ali naivna očekivanja
Osnovni zahtev “Pančevačkih ratara” bio je značajno umanjenje dažbina “koje podsećaju na danak turskih dahija” i koje su, ocenili su u udruženju, ekstremno visoki, a neki i nezakoniti.
Sve što je navedeno u paorskim zahtevima, predstavnici Vlade Srbije su i obećavali. Najpre, otpis naknade za odvodnjavanje u prošloj godini (kamate i osnovice). U Udruženju ukazuju na to da se ta naplata zasnivala na uredbi Vlade Srbije – pritom ne uvažavajući zakon o vodama, pa samim tim, kako kažu, i ne postoji zakonsko pravno dejstvo. Takođe, tražili su i otpis ove naknade u 2017. godini, iako je ona sada u nadležnosti vodoprivrednih preduzeća kao javnih preduzeća države Srbije. Bilo je reči i o tome da će se PIO doprinos staviti u status mirovanja za celu 2017. godinu (oko 72.000 dinara po svakom registrovanom gazdinstvu).
–Imajući u vidu i to da su subvencije poljoprivrednicima toliko minorne da manje ne mogu biti, i gotovo su pred ukidanjem, jer su najniže u Evropi (svega 17 evra po hektaru za biljnu proizvodnju), naše očekivanje da će država izaći u susret bilo je realno. Ali i naivno – kaže Negovan.
Slavko Vukov iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata takođe kaže da su ratari verovali u to da će dizel biti jeftiniji 25 do 30 dinara, kako se govorilo od Vlade do lokalnog nivoa.
– Nikakav vid pomoći nije se desio. Ni lokalna samouprava u Zrenjaninu, a koliko nam je poznato, ni u drugim banatskim opštinama, ništa nije uradila. Naprotiv, upravo nam stižu rešenja o porezu na imovinu i to veći od lanjskog. Ionako se taj porez obračunava na nekorektan način, jer se uzima u obzir tržišna vrednost poljoprivrednog zemljišta. Kako se može proceniti ta vrednost? Pa mi poljoprivredno zemljište doživljavamo kao osnovno sredstvo, prihodujemo onoliko koliko s njega uberemo. Ali to je samo delić kompleksnog problema koji opterećuje poljoprivrednu proizvodnju, naročito u ovoj teškoj godini – kaže Vukov.
Dodaje da su njive kako-tako zasejane, da nije poštovana agrotehnika, jer to finansijska situacija nije dozvoljavala, pa je pitanje šta ćemo dogodine žnjeti. Da je lokalna samouprava zaista mogla da uradi nešto, pokazuje primer Srbobrana, koji je od donatora obezbedio seme pšenice za ratare koji su imali gubitke zbog suše.
– Poljoprivrednici koji imaju aktivni status, gazdinstva do dva hektara i prebavilište na teritoriji opštine Srbobran imali su pravo na pomoć u vidu semenske pšenice. To je bila pomoć za manje poljoprivredne proizvođače, koji su i najugroženiji. Smatrali smo da njima najpre treba izaći u susret kako bi kvalitetnije obavili setvu hlebnog žita. Na raspolaganju su bile 82 tone semena, za oko 150 poljoprivrednika sa teritorije opštine – kaže za VOICE Relja Kurjački, član opštinskog veća zadužen za poljoprivredu.
Seme pšenice je, kako kaže, posejano pre optimalnog roka. Prema rečima Kurjačkog, u planu su slične akcije i za prolećne poljoprivredne radove na teritoriji ove opštine jer su posledice suše ozbiljne.
“Sledeće godine ćemo se svi hvatati za glavu”
U drugim delovima Vojvodine, sličnih inicijativa nije bilo. U ataru Žednika završena je setva, ali već je pre toga dobar deo površina nauštrb pšenice preuzela uljana repica, koja je, kažu ratari, isplativija pa možda i sigurnija od hlebnog zrna.
– Setva pšenice je gotova, a obećana pomoć je izostala. Lepo je bilo vreme, kukuruz je skinut i krenulo se u setvene poslove, a nije se čekalo jeftinije gorivo, đubrivo i seme koje su najavljivali nadležni i u Pokrajini i u Republici. Od toga nije bilo ništa, a mnogo bi nam značilo da smo imali subvencionisan repromaterijal nakon ogromne štete koju smo letos pretrpeli. Znalo se pre tri meseca šta nas čeka i niko ništa nije preduzeo – kaže za VOICE poljoprivrednik iz Novog Žednika Miroslav Ivković.
Po njegovim rečima, bio bi najefikasniji način da država pomogne poljoprivrednicima da je dala 30 odsto subvencionisano đubrivo, gorivo bez akciza i seme. Ovako, pšenica je posejana ali je agrotehnika, i ona osnovna, izostala pa će biti i prinos umanjen, kaže on. – Posledice suše i zanemarivanja poljoprivrednika videćemo tek dogodine i tada ćemo se svi hvatati za glavu.
Komentarišući najave da će država eventualno da pomogne paorima, tako što će umanjiti naknade za odvodnjavanje, a bez drugih mera pomoći, Ivković ocenjuje da je to bacanje prašine u oči.
– Ako bi nam prolongirali tu obavezu na godinu dana, ništa ne bismo dobili, jer bi nam potom stiglo i odvodnjavanje na naplatu, i to u dvostrukom iznosu, tako da nam ne bi bila neka olakšica. Nijedan nam namet nikad nije skinut, pa sigurno neće ni taj – veli on.
