Seminar ”Od Španije do Srbije: tehnologije u povrtarstvu“, održan u Beogradu u organizaciji Ekonomskog odeljenja Ambasade Kraljevine Španije, bio je prilika da se agrarna javnost u Srbiji upozna sa primerom regije Almerija – jedne od najznačajnijih proizvodnih oblasti povrća u Evropi. Reč je o regionu čiji je razvoj započeo još 1975. godine u gotovo pustinjskim uslovima, a koji danas na čak 33.000 hektara pod plastenicima proizvodi oko četiri miliona tona povrća godišnje, najviše u Evropi
Ovo je četvrti put da Ekonomsko odeljenje Ambasade Španije organizuje poslovne susrete španskih i srpskih kompanija, kao i naučno-istraživačkih institucija iz oblasti poljoprivrede, što je, prema ocenama učesnika, značajno doprinelo jačanju bilateralne saradnje u agrarnom sektoru, prenosi portal Poljoprivreda.info.
Na seminaru je šest španskih kompanija predstavilo najnovija tehnološka rešenja i biotehnološke inovacije, dok su predstavnici Instituta za primenu nauke u poljoprivredi i Instituta za ekonomiku poljoprivrede govorili o aktuelnom stanju i izazovima povrtarske proizvodnje u Srbiji.
Ekonomski savetnik u Ambasadi Kraljevine Španije Alvaro Munjos Kamaćo istakao je da je cilj ovakvih skupova povezivanje nauke i privrede Srbije i Španije, uz snažan fokus na primenu savremenih tehnologija u poljoprivredi.
– Ambasada Španije intenzivno radi na afirmaciji agrarnog sektora i povezivanju španskih i srpskih poljoprivrednika, naučnih institucija i privatnih kompanija. To činimo kroz sajmove, poput Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, ali i kroz konferencijske programe kao što je ovaj. Iako se poljoprivreda često posmatra kao tradicionalna delatnost, upravo želimo da ukažemo na to koliki je značaj primene tehnologije i inovacija u savremenoj proizvodnji – naglasio je Munjos Kamaćo, dodajući da je agrar jedan od ključnih stubova ekonomije i Španije i Srbije, kao i da je ulaganje u ovaj sektor od strateškog značaja.
O stanju povrtarskog sektora u Srbiji i tržišnim kretanjima govorio je Mladen Petrović sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede, dok je Vojin Cvijanović iz Instituta za primenu nauke u poljoprivredi predstavio primenu savremenih znanja i modela dobre prakse u proizvodnji povrća. Zajednički zaključak njihovih izlaganja bio je da se u Srbiji beleži pad obima proizvodnje, dok cene povrća kontinuirano rastu još od perioda kovid krize.
Među učesnicima seminara bio je i Miloš Stojiljković Rolović, stručni saradnik Udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije, koji je istakao da je primer Almerije snažna potvrda da precizna i digitalizovana poljoprivreda daje rezultate.
– Videli smo sistematski pristup istraživanju pre uvođenja tehnologija u praksu – od savremenih plastenika i sistema kap-po-kap, do potpune digitalizacije i precizne kontrole proizvodnje. To je primenjeno na desetine hiljada hektara izuzetno neplodnog zemljišta. Kod nas potencijal postoji, ali se precizna poljoprivreda još uvek ne primenjuje u dovoljnoj meri, između ostalog i zbog ograničenih finansijskih sredstava i manjeg obima dostupnih fondova – ocenio je Stojiljković Rolović.
Tokom seminara predstavljeni su i primeri brendiranja prehrambenih proizvoda u Srbiji, poput begečke šargarepe i leskovačkog ajvara, kao i mogućnosti investiranja u povrtarstvo uz podršku IPARD fondova, o čemu je govorila Slađana Gluščević iz agencije Smart IPARD.
Gosti iz Španije predstavili su širok spektar tehnoloških rešenja: iskustva Almerije u razvoju povrtarstva iz Fondacije Caja Mar, sisteme za kontrolu fertirigacije i klime kompanije Riegos Y Tecnología, automatizovana rešenja za pakovanje kompanije Induser, proizvode za ishranu biljaka i biokontrolu Rovensa Next, tehnologije pakovanja povrća kompanije Ulma Packaging, biotehnološka rešenja mikroalgi kompanije Biorizon Biotech, kao i pametne i visokotehnološke plastenike kompanije J. Huete.
Zaključak skupa bio je da Srbija ima značajan potencijal u povrtarstvu, ali da su primena tehnologije, udruživanje proizvođača i jača veza nauke i prakse ključni koraci kako bi se taj potencijal u potpunosti iskoristio, po uzoru na uspešan primer Almerije.
