Evropska unija ulazi u završnicu pregovora o reformi Zajedničke poljoprivredne politike za period 2027–2034, a ton debate se menja: bezbednost hrane i konkurentnost sve češće potiskuju dosadašnji fokus na ekološke obaveze. Nova analiza holandskog instituta Clingendael pokazuje koje tri teme dominiraju raspravom, zašto se pravila pomeraju ka podsticajima – i kakve dileme to otvara državama članicama, posebno Holandiji
Evropska unija ulazi u ključnu fazu reforme Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) za period 2027–2034, u trenutku kada se geopolitička nestabilnost, klimatski pritisci i očekivanja društva o „zelenijoj“ proizvodnji sudaraju sa potrebom da prihodi poljoprivrednika ostanu stabilni. U praksi, sve više se nazire pomeranje težišta: od ekoloških obaveza ka podsticajima, i od narativa „javnih dobara“ ka narativu bezbednosti hrane i konkurentnosti.
Tri teme koje dominiraju raspravom o budućem ZPP-u
Prema analizi, debata o novom ZPP-u u osnovi se vodi oko tri velika pitanja:
- Bezbednost hrane i strateške zavisnosti: sve češće se naglašava potreba da EU obezbedi stabilnu proizvodnju i smanji ranjivost na šokove – od tržišnih poremećaja do zavisnosti od inputa.
- Konkurentnost naspram održivosti: različiti akteri se spore da li je konkurentnost preduslov za ekološke ciljeve ili je sa njima u direktnoj koliziji.
- Ciljanje podrške: postoji opšta saglasnost da podrška treba pravednije da se rasporedi, ali ostaje spor oko toga koliko se može udaljiti od plaćanja po hektaru i „uslovljenosti“ kao osnovnog modela.
U tom okviru, narativ Evropske komisije više naglašava pojednostavljenje, fleksibilnost i investicije, uz vidljiv zaokret ka proizvodno orijentisanom pristupu (hrana i sigurnost snabdevanja kao opravdanje dohodovne podrške), dok se klimatski i biodiverzitetski ciljevi češće „prevode“ u sistem podsticaja.
Šta se menja u predlozima: više fleksibilnosti, ali i više dilema
Predložene promene idu u smeru većeg manevarskog prostora za države članice – kako da kombinuju ciljeve bezbednosti hrane, konkurentnosti i održivosti. Istovremeno, analiza upozorava da veća fleksibilnost može doneti i manje „zajedničkih“ pravila među članicama, što otvara pitanje ravnopravnih uslova konkurencije na nivou Evropske unije.
Jedna od ključnih tačaka je budžetska arhitektura i način na koji se planira podrška dohotku. Komisija u komunikaciji o ZPP-u posle 2027. navodi da je za dohodovnu i kriznu podršku predviđen „ograđen“ iznos od najmanje 300 milijardi evra, pri čemu je najmanje 293,7 milijardi evra namenjeno stabilnosti i predvidljivosti podrške poljoprivrednicima. Ovakav okvir, uz moguće jače oslanjanje na nacionalno kofinansiranje i obavezne „korpe“ potrošnje, može da suzi prostor za finansiranje agroekoloških mera – posebno u državama koje žele veći iskorak ka klimatskim obavezama.
Poznata podela aktera: hektari kao oslonac ili „plaćanje za javna dobra“
Stavovi u Evropskom parlamentu i među interesnim grupama ostaju prepoznatljivo podeljeni: poljoprivredne organizacije i centar-desni blok češće brane plaćanja po površini kao osnov stabilnosti prihoda i bezbednosti hrane, uz preference za dobrovoljne ekološke mere. Nasuprot njima, ekološke organizacije i deo centra-levo i liberalnih grupacija traže jače ciljane isplate za javna dobra, strožu uslovljenost i sistemskiji pristup otpornosti.
Holandija kao ogledni primer: manje EU sredstava i teži izbori
Analiza posebno problematizuje moguće posledice po Holandiju: uz smanjenje „rezervisanih“ sredstava na nivou EU i obaveze potrošnje za određene vrste plaćanja, država može doći u situaciju da bira između jačeg oslanjanja na plaćanja po površini ili većeg ulaganja u agroekološke i klimatske akcije – uz stalnu brigu da različita nacionalna rešenja ne naruše jedinstveno tržište i „level playing field“ unutar EU.
Šta je sledeće
Kako pregovori budu odmicali, ključno pitanje biće: da li će reforma istovremeno obezbediti stabilne prihode gazdinstvima, konkurentnost i bezbednost hrane, a da pritom ne oslabi ambicije u oblasti klime i biodiverziteta – i da li će fleksibilniji model dovesti do veće fragmentacije pravila među državama članicama.
Izvor/analiza: Netherlands Institute of International Relations ‘Clingendael’ – „Old and new narratives on the Common Agricultural Policy (CAP) in times of political turmoil“, Pieter Zwaan, Myla Stall i Louise van Schaik, objavljeno februara 2026.
Foto: Pixabay
