Prema zvaničnim podacima, u restituciji se potražuje 115.000 hektara zemlje, a u realnosti, tvrde u Mreži za restituciju, zemljišta ima pet puta više. Uprkos tome, do sada je najmanje vraćeno poljoprivrednog zemljišta.
Pitanje restitucije otvoreno je tek sa formalnim zahtevom Evropske unije u procesu pridruživanja. Zato Srbija 2011. godine donosi Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji se zasniva na vraćanju imovine u naturi, gde god je to moguće. Međutim, već tu se javila prva prepreka, jer Srbija i dalje nije popisala koliko zemljišta poseduje, pa nijedan državni organ, lokalna samouprava, čak ni sam Geodetski zavod nemaju pouzdanu evidenciju o poljoprivrednom zemljištu.
“Evidencija ili registar katastarskih parcela i sve ono što podrazumeva jedan dobro uređen sistem u ovom smislu smo nasledili ovakav kakav je. Podaci koje mi imamo često se ne slažu sa stvarnim, odnosno faktičkim stanjem na terenu”, kaže Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede.
Petar Kulešević bitku za 33 jutra zemlja koja su njegovom dedi i ocu oduzeta u Starom Žedniku, dokumenta je prvi put predao 2012. da bi mu ona bila vraćena 2014. godine, uz napomenu da dokumentaciju podnese novoosnovanoj Agenciji za restituciju.
“Ja sam sve te dokumente ponovo fotokopirao, poslao i sad je prednost ta što nije svaki pojedinačni naslednik morao da podnese, nego je jedan dovoljan, tako da sam ja to preuzeo na sebe i podneo sam taj zahtev, to je odneto 26.2.2014, od tada- ništa”, ističe on.
Pred njega je postavljen novi zahtev – da sam pronađe prvog vlasnika.
Dodatni problem stvara to što je 80 odsto zemljišta u Vojvodini komasirano, što znači da se granice današnjih parcela ne podudaraju s parcelama koje su nekad postojale. Stari vlasnici predlažu supstituciju, odnosno vraćanje drugog odgovarajućeg zemljišta umesto nekadašnjih parcela.
“Ne mogu da nam vrate zemlju zato što nema zakona o supstituciji, a ne mogu da nam isplate u obveznicama,jer moraju prvo da nam ponude drugu zemlju. Pošto ne mogu da ponude drugu zemlju, a ne mogu da nam daju obveznice, naši predmeti će otići u arhivu, pa će se rešavati kad…to samo valjda oni znaju”, ukazuje Ilija Surdučki, potražilac imovine.
Problem je zato što bi u tom slučaju, tvrde iz Ministartva, država izgubila jedan od retkih sigurnih izvora prihoda od davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
Za problem supstitucije rešenje je ponudila Radna grupa koja je krajem prošle godine uzradila nacrt izmena i dopuna zakona o restituciji kako bi se proces vraćanja imovine olakašo i ubrzo. Međutim, taj nacrt je bez objašnjenja povučen na sednici vladinog odbora za finansije 19. decembra, a Mreža za restituciju je tražila odgovor na pitanje ko je prisustvovao toj sednici i ko je odgovoran za takav ishod.
Pola godine kasnije, predlog izmena zakona Skupštini je uputio i zaštitnik građana Saša Janković, a nakon protesta potražioca radna grupa ponovo se okupila kako bi završila posao koji je prošle godine stopiran. Oko supstitucije, kažu, pronaći će kompromisno rešenje, ali se u međuvremenu pojavila nova tačka razlaza. Naime, insisitirajući na zaštiti državne svojine, ministartsvo zahteva da se iz restitucije izuzmu ona poljoprivredna zemljišta na kojima se nalaze sistemi za navodnjavanje.
