Neodgovorna i nekontrolisana upotreba antibiotika na farmama problem je koji, kao i u drugim zemljama, postoji i u Srbiji. Mada veterinarska struka kaže da je na našim farmama sve manje zloupotrebe, istovremeno upozorava poljoprivrednike na štetne posledice neadekvatne primene ovih lekova – na farmama se oni često koriste i kada to nije neophodno, što može da dovede do zaostataka u hrani životinjskog porekla
Upotreba antibiotika u Srbiji znatno je pomogla borbi protiv različitih mikroorganizama koji utiču na zdravlje životinja. Međutim, ukoliko je ta upotreba neadekvatna, sve pozitivne strane napretka medicine padaju u vodu.
Predsednik udruženja veterinara praktičara Srbije i doktor veterinarske medicine, Bojan Blond kaže da loša strana upotrebe antibiotika u lečenju i prevenciji kod životinja jeste mogućnost razvijanja otpornosti bakterija na te antibiotike kao i nastanka alergijskih reakcija kod ljudi.
“Kada govorimo o nastanku alergijskih reakcija kod ljudi to se najviše odnosi na penicilinske preparate jer je jedan od prvo otkrivenih a samim tim i najviše korišćenih antibiotika bez obzira da li se danas govori o prirodnim ili sintetskim penicilinima“, kaže Blond.
Profesor sa katedre za farmakologiju i toksikologiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu dr Saša Trailović, smatra da je preventivna primena antibiotika jedan od najvećih generatora razvoja rezistencija, odnosno neosetljivosti mikroorganizama na antimikrobne lekove.
Govoreći o problemima koji nastaju prilikom upotrebe antibiotika, Trailović ističe moguće prisustvo rezidua antibiotika u mesu, mleku i jajima tretiranih životinja. “Svi veterinarski lekovi koji se registruju u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije dobijaju meru ograničenja upotrebe za meso, mleko ili jaja tretiranih životinja u skladu sa vrednostima koje su prihvaćene u EU, odnosno vrednostima koje propisuje Evropska agencija za lekove. To znači da se posle tretmana nekim antibiotikom meso, mleko ili jaja tretiranih životinja ne mogu koristiti za ishranu ljudi određen broj dana. Pridržavanje tog ograničenja je obaveza za sve doktore veterinarske medicine”, rekao je doktor.
Prema poslednjem dostupnom monitoringu rezidua u živim životinjama i hrani životinjskog porekla iz 2016. godine, koji sprovodi Uprava za veterinu, na osnovu 461 naloga za proveru rezidua na farmama i poljoprivrednim gazdinstvima širom Srbije, detektovano je prisustvo rezidua kod sedam uzoraka.