Agenciji za restuticiju Srbije do isteka roka stiglo je oko 70.100 zahteva za povraćaj oduzete imovine, izjavio je direktor te agencije Strahinja Sekulić napominjući da se zahtevi odnose na sve vrste imovine. Procenjuje se da će 80% naturalne restitucije stanova, poslovnog prostora i zgrada biti završeno za dve godine dok će tempo vraćanja poljoprivrednog i šumskog zemljišta zavisiti od toga da li će biti promenjen zakon. Do sada je vraćeno gotovo 2.000 objekata, stanova i poslovnih zgrada, 1.400 hektara poljoprivrednog zemljšta i oko 1.500 hektara šume a najviše je vraćeno u Beogradu i Vojvodini, gde je i najviše oduzimano. Sekulić je takođe najavio početak pripreme nacrta zakona o vraćanju imovine oduzete tokom Drugog svetskog rata Jevrejima koji nisu imali naslednike.

Sekulić je rekao da će biti još manji broj zahteva, ali je napomenuo da to neće značajno odstupati od broja primljenih zahteva, koji su stigli do 3. marta, kada je istekao rok za podnošenje.

“Zahtevi se odnose na sve kategorije imovine, jer je oduzimano sve – poslovni objekti, zgrade, stanovi, građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šumsko zemljište i šume i preduzeća”, rekao je Sekulić.

Direktor Agencije za restituciju je naveo da je do sada vraćeno skoro 2.000 objekata, stanova i poslovnih zgrada, 1.400 hektara poljoprivrednog zemljšta i oko 1.500 hektara šumskog zemljišta.

Najviše je, dodao je, vraćeno u Beogradu i Vojvodini, tamo gde je i najviše i oduzimano.

Na pitanja šta se dešava sa žalbama Agencije za restituciju na poništavanje odluka o vraćanju vlasnicima hotela “Beograd” i “Splendid”, on je rekao da se ti slučajevi nalaze na sudu.

“Od odluke suda u ova dva slučaja znaćemo da li je restitucija poželjna ili ne”, rekao je Sekulić.

Kako je procenio, 80% naturalne restituciju stanova, poslovnih prostora i zgrada biće završeno za dve godine a brzina vraćanja poljoprivrednog i šumskog zemljišta zavisiće od toga da li će biti promenjen zakon.

“Sadašnja zakonska rešenja su jako loša u delu prava na vraćanje imovine, a ako se promeni zakon onda bi za tri do četiti godine vraćali poljoprivredno zemljište. Onda bi ovaj ostatak išao na obeštećenje po dinamici koju zakon predviđa”, rekao je Sekulić.

Na pitanje koliko je imovine moguće vratiti u naturi, Sekulić je rekao da će Agencija te podatke imati tek kad obradi sve podnete zahteve.

“Tek kad obradimo sve zahteve znaćemo koliko je moguće vratiti u naturi, a koliko će ići na obeštećenje”, rekao je on.

Sekulić je rekao da bi novčana nadoknada kroz izdavanja državnih obveznica trebalo da počne naredne godine, ali je dodao da može doći do pomeranja predviđenih rokova ako država ne bude imala novca za te namene.

On je podsetio da bi obveznice po osnovu obeštećenja bivših vlasnika trebalo da se izdaju od sledeće godine i da je zakonom predviđen fond od dve milijarde evra za te hartije od vrednosti koje bi se isplaćivale u roku od 15 godina.

“Mora da se proceni prvo da li država ima taj novac i iz kojih izvora to finansira. Ako bude novca, izdavaće obveznice, ako ne bude moguće je pomeranje rokova. Nije ništa neobično”, rekao je Sekulić.

Kako je istakao, proces restitucije svagde u svetu ima svoje zakonitosti, a jedna zakonitost je da se zakon uvek prilagođava procesu restitucije.

Na pitanje da li će biti promena Zakona o restituciji, koje su ranije najavljivane, Sekulić je rekao da je “sada predizborno vreme” i da misli da su uslov za promenu zakona potpuni podaci koje će Agencija obezbediti.

Najčešći problemi u restituciji, po njegovim rečima, jesu nesređene evidencije i loša identifikacija imovine.

“Kroz ovaj postupak se sve to mora rešavati, jer ovde se traži apsolutna tačnost u svim podacima i u identifikaciji imovine, sto je dosta težak posao”, rekao je direktor Agencije za restituciju.

Počinje izrada nacrta zakona o vraćanju imovine Jevrejima

Sekulić je najavio da će 5. marta radna grupa početi da priprema nacrt zakona o vraćanju imovine oduzete tokom Drugog svetskog rata Jevrejima koji nisu imali naslednike.

On je rekao da očekuje da će nacrt tog zakona biti brzo pripremljen dodajući da da bi bilo realno da taj propis bude usvojen do kraja ove godine.

“Očekujem da će nacrt biti urađen što pre. Mislim da imam dosta dobru ekipu i da ne bi trebalo dugo da se radi – ni nekoliko meseci”, rekao je Sekulić koji je i član Radne grupe.

Ocenivši da je zakon o vraćanju imovine Jevrejima ubijenim u Holkaustu trebalo da bude donet i ranije, on je rekao da će i pripremi tog propisa biti primenjena iskustva zemlja koje su to već uradile, ali će rešenja biti primerena domaćim uslovima.

“Modaliteti su razni. Neki tekstovi već postoje. Ušlo se u proces, sada se ideje stavljaju na papir i o njima se razgovara”, rekao je Sekulić i istakao da su u taj proces uključeni predstavnici jevrejske zajednice.

Na pitanje da li postoji procena imovine oduzete Jevrejima za vreme Drugog svetskog rata, rekao je da Agencija nema te procene i da na tome radi zajedno s jevrejskom zajednicom.

“Nemci su imali jako precizne evidencije oduzete imovine, tako da se njihova arhiva istražuje. To će biti zadatak jevrejske zajednice – da nam dostave spisak onoga što je oduzeto i da onda, zajedno s njima, radimo i vraćamo imovinu kako bude regulisano zakonom”, rekao je direktor Agencije za restituciju.

Sekulić je podsetio da je od 33.000 Jevreja, koliko je živelo u Srbiji pre Drugog svetskog rata, tokom holokausta ubijena 31.000.

“Preživelo je samo 2.000 ljudi, tako da je najveći broj porodica uništen. Nema naslednika”, rekao je on.

EurActiv