Početak izgradnje regionalnih hidrosistema, koji bi trebalo da omoguće značajno povećanje navodnjavanih površina u Srbiji, očekuje se u narednim danima avgusta. U pitanju su projekti koji se finansiraju iz kredita Ujedinjenih Arapskih Emirata (takozvani Abu Dabi fond), od oko 100 miliona dolara, za koji je ugovor potpisan još pre dve i po godine
Prema najavama ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, početak radova na prva četiri magistralna sistema za navodnjavanje – od jedanaest, koliko je u Vojvodini predviđeno ugovorom sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, planiran je za period između 8. i 12. avgusta.
Reč je o dvonamenskim sistemima Jankov Most (Zrenjanin), Itebej i Međa (Žitište) i Rečej (Kula), objašnjavaju za eKapiju u Ministarstvu poljoprivrede.
– Radi se o kanalima koji su ranije služili isključivo za odvodnjavanje, da bi sprečili poplave, a mi ih sad stavljamo u funkciju za navodnjavanje – rekao je nedavno medijima ministar Nedimović i naveo da će ovi sistemi uticati da se postigne veća produktivnost, kao i jeftinija proizvodnja.
Nakon Zrenjanina, Kule i Žitišta, očekuje se otvaranje i još pet gradilišta u Vojvodini. Tokom jula ove godine završene su sve tenderske procedure i za crpne stanice Jegrička (Lalić, Odžaci), Pesir (Padej, Kikinda) i Kaloča (Ada), i regionalne podsisteme Tisa–Palić i Nova Crnja–Žitište, navode iz ministarstva.
– Plan je da svi radovi za koje su potpisani ugovori sa izvođačima počnu tokom avgusta – kažu u Ministarstvu.
– Dva postupka još traju, pa će početak radova za ta dva sistema biti u septembru i oktobru ove godine.
Za radove na lokaciji Rečej biće zaduženo Vodoprivredno društvo Bačka (Vrbas), a na lokacijama Jankov Most, Itebej i Međa – Vodoprivredno privredno društvo Srednji Banat (Zrenjanin).
Za poslove na crpnoj stanici Jegrička odabran je konzorcijum koji čine Hidrosrem Sremska Mitrovica, Regulacije Sremska Mitrovica, Eko inženjering Sremska Mitrovica; Pesir – konzorcijum Regulacije Sremska Mitrovica, Hidrosrem Sremska Mitrovica, Eko inženjering Novi Sad; Kaloča – konzorcijum DTD VPD Severna Bačka Subotica, Dubrava Bajmok, Rasco Tamp Senta, Eko inženjering Novi Sad; regionalni podsistem Tisa-Palić – konzorcijum DTD VPD Severna Bačka Subotica, Dubrava Bajmok, Extra auto transport Vrbas, CNT Beograd; regionalni podsistem Nova Crnja-Žitište – Vodoprivredno privredno društvo Srednji Banat.
Puni efekti navodnjavanja samo uz primenu svih agrotehničkih mera
U Srbiji se, prema dostupnim podacima, pod sistemima za zalivanje nalazi do 3% obradivih površina, a cilj je da to bude bar 10%. U Vojvodini se navodnjava najviše – 50.000 hektara, a u centralnoj Srbiji površine su još manje.
Sistem za navodnjavanje jednog hektara, kako su izračunali stručnjaci, košta oko 3.000 EUR, a njegovo postavljanje u “redovnoj” godini, prema nekim projekcijama, garantuje povećanje prinosa za oko trećinu. Kada naiđu sušne godine, njegova vrednost je mnogo veća.
– Pozdravljam svaki potez kojim će pod navodnjavanje biti stavljen makar i jedan hektar oranica, ali mislim da je najavljena gradnja novih i revitalizacija starih sistema previše mala i spora akcija, jer očigledno država nema para za veće poduhvate. Takođe, važno je reći da je za prave rezultate navodnjavanja potrebno primenjivati paralelno i neke druge agrotehničke mere, kao i razvijati govedarstvo, zbog stajnjaka i organske materije – kaže u razgovoru za eKapiju agroekonomski analitičar Milan Prostran.
On podseća da je Srbija nekada navodnjavala oko 150.000 hektara zemljišta, a danas verovatno oko 100.000. Kako kaže, bio bi zadovoljan tek kada bi se pod zalivnim sistemima bilo još 500.000ha, i dodaje da se sa najavljenih 11 novih sistema u Vojvodini, kao i tri u centralnoj Srbiji koja se tek očekuju, može očekivati još najviše 20-30.000 ha pod zalivnim sistemima.
– Svi prethodni ministri su najavljivali velike projekte kada je reč o navodnjavanju, jedan od njih je pompezno pričao o 2 miliona hektara koje bi pokrili novim sistemima, ali kada je izračunato da je za to potrebno oko 2 mlrd USD odustao je od poduhvata. Ponavljam, iza ovakvih projekata mora da stane cela država, ali i naučna i stručna javnost, da bi i rezultati i efekti bili adekvatni – navodi Prostran i dodaje da povećanje prinosa zavisi i od vrste sistema, opreme i mnogih drugih faktora.
Srbija iz kreditne linije Ujedinjenih Arapskih Emirata (Abu Dabi fond) ima za navodnjavanje obezbeđeno ukupno oko 100 mil USD. Ta linija ugovorena je pre dve i po godine, po kamatnoj stopi od 1% na godišnjem nivou.
I mikrosistemi značajni
Država, kao i pokrajina, paralelno sa gradnjom sistema za navodnjavanje subvencionišu i izgradnju mikrosistema za navodnjavanje, bušenjem bunara koji se najčešće koriste u voćarstvu i povrtarstvu.
Nedavno je potpisano 145 ugovora, kojima je proizvođačima za nabavku opreme za navodnjavanje obezbeđeno 98 miliona dinara subvencija.
