Stočari u Srbiji nisu spremni da se suoče sa konkurencijom iz Evropske unije, kada od 1. januara bude potpuno liberalizovan režim spoljne trgovine, pa je neophodno što pre izmeniti zakonsku regulativu i doneti odgovarajuće mere, zaključeno je na današnjoj konferenciji “Stočarska proizvodnja i pridruživanje EU”.
Srbija sada nema dovoljnu proizvodnju junetine da bi mogla da ispuni odobrenu kvotu od 9.000 tona u EU, a s druge strane svinjetinu ne može da izvozi zbog vakcinacije protiv svinjske kuge.
Šef odeljenja Evropske komisije za EU integracije i ekonomiju Frik Janamat (Freek Janamaat) poručio je da je za Srbiju najvažnije da što pre donese ili izmeni zakonska i podzakonska akta, kojima se reguliše stočarska proizvodnja, kao i da ona što pre budu primenjena.
On je rekao da će stočarstvo u svakom slučaju biti suočeno sa pritiskom globalizacije, bez obzira da li će Srbija ući u EU ili ne.
Politika subvencija mora da bude promenjena
Predstavnik Ministarstva poljoprivrede Nenad Terzić je rekao da Ministarstvo radi na tome i da je upravo u toku usaglašavanje Zakona o stočarstvu sa EU, kao i donošenje podzakonskih akata, kao i primeni standarda EU.
Prema njegovim rečima, od 1. janura će trgovina sa EU biti liberalizovana za 80 odsto poljoprivrednih proizvoda, ali će 20 odsto osetljivih i dalje biti zaštićeno carinama.
Terzić je naveo da mlečni proizvodi za EU moraju da budu tretirani na temperaturama većim od 40 stepeni, da se prestane sa vakcinacijom svinja i da se iskoreni salmonela na farmama živine.
Prema njegovim rečima, izvoz mleka je moguć i pored povećanja dozvoljenog aflatoskina u odnosu na standarde EU, jer Srbija ima pravo na prelazni period prilagođavanja.
Takođe politika subvencija mora da bude promenjena, a problem je veliki broj proizvođača koji isporučuju male količine stoke, pa ih treba motivisati na udruživanje, kako bi postigli povoljnije uslove na tržištu.
Svinjarstvo u Srbiji se gasi, klaničari se okreću uvozu
Milenko Đurđević, vlasnik klanice “Đurđević” iz Pećinaca, koja ima dozvolu za izvoz u EU, upozorio je da se brzo mora delovati, jer se svinjarstvo u Srbiji gasi, pa će se zbog nemogućnosti izvoza mesa vakcinisanih svinja, klaničari okrenuti uvozu, što će domaće proizvođače dovesti u još teži položaj.
Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić je rekao da 90 odsto naših stočara još nije svesno šta ih čeka u EU i naveo primer da od 13 novoprimljenih zemalja u EU, čak njih 11 nije konkurentno sa svinjarskom proizvodnjom. Pri tome je kod njih uvoz mesa počeo da raste mnogo brže od izvoza.
Proizvođači u EU dobijaju mnogo veće subvencije i bolje su organizovani, pa će u Srbiji dobiti tržište od sedam miliona novih potrošača, jer naši stočari ni na domaćem tržištu neće biti konkurentni.
On je podsetio da je predlagao da se mleko, prema količini aflatoksina svrsta u tri kvalitetne i cenovne kategorije, kako bi se proizvođači podstakli da eliminišu taj otrov.
Najviše seoskih gazdinstava ima jednu ili dve krave
Ševarlić je dodao i da nismo iskoristili mogućnosti bescarinske razmene sa zemljama van EU, da napravimo dugoročne aranžmane za plasman naših stočarskih proizvoda.
Kako je Terzić naveo da je popis stanovništva pokazao da u Srbiji najviše seoskih gazdinstava ima jednu ili dve krave, Ševarlić je predočio i da je između dva popisa nestalo 150.000 sitnih gazdinstava, koja su ekološki poželjnija od velikih farmi.
Ševarlić je upozorio i na nelogičnost, što je Srbija požurila sa liberalizacijom poljoprivrednih proizvoda sa EU, a pri tom je jedina zemlja kandidat koja nema pristup sredstvima za poljoprivredu iz predpristupnih fondova.
Tanjug