Vlada je prihvatila amandman poslanika na Predlog zakona o privatizaciji u kojem se navodi da kupac poljoprivrednog zemljšta može biti samo domaće pravno ili fizičko lice, međutim, to neće promeniti dosadašnju situaciju jer i dalje postoji sijaset mogućnosti da stranci uđu na naše njive, kao što su to činili i dosad.
Priča o tome da ne treba dozvoliti rasprodaju oranica strancima time se ne završava.
Amandman koji precizira da poljoprivredno zemljište u Srbiji ne mogu kupovati stranci podneli su poslanici iz redova Lige socijaldemokrata Vojvodine, prihvaćen je glatko, ali i ne znači mnogo.
– Ta izmena ne donosi ništa novo. Ništa se ne menja ni kada je reč o načinu na koji su dosad strani državljani postajali vlasnici ovdašnjih njiva, ni u odnosu na ovo što rade Ujedinjeni Arapski Emirati. Oni, naime, imaju tretman domaćeg pravnog lica. U partnerstvu su s našom vladom, koja je manjinski partner i domaće pravno lice, tako da oni opet imaju pravo da kupuju poljoprivredno zemljište – kaže za „Dnevnik” sekretar Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Vojvodine Đorđe Bugarin, ocenjujući da je prihvatanje amandmana o poljoprivrednom zemljištu više okrenuto zadovoljenju javnosti nego što suštinski nešto menja. – Osim toga, međudržavni sporazumi koje je ratifikovala Skupština Srbije, kao što su sporazumi s UAE ili Evropskom unijom, imaju jaču pravnu snagu od domaćeg zakonodavstva. Domaći Zakon o privatizaciji ili Zakon o poljoprivrednom zemljištu, čije izmene čekamo, ne može se staviti isped međudržavnih sporazuma. U suštini, sve ostaje po starom i zato je Vlada olako prihvatila amandman na Zakon o privatizaciji.
Bugarin navodi još jednu mogućnost da strani državljani, to jest firme, dođu na naše njive.
– Imate danas Zakon o preduzećima koji vam omogućuje da se registrujete za obavljanje poljoprivredne delatnosti i upišete tu delatnost u registar ka osnovnu. Ne treba pri tome da imate zemlju ni u saksijama. U postupku registracije ne morate dokazivati da imate poljoprivredno zemljiše da biste registrovali poljoprivrednu delatnost. To znači da svako može doći ovde s 500 evra, osnovati društvo s ograničenom odgovornošću, jednočlano, i takvo se društvo sutra može pojaviti u procesu privatizacije preduzeća u restrukturiranju kao legitiman kupac. Tako kao domaće pravno lice postaje vlasnik onoga što je predmet privatizacije – objašnjava Bugarin, podsećajući na to da je u Zakonu o privatizaciji ranije pisalo da predmet privatizacije ne mogu biti prirodna dobra od opšteg interesa, a Zakonom o poljoprivrednom zemljištu oranice su definisano kao takva dobra. – Međutim, kasnijim promenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu ta odredba je izbrisana tako da se ono više ne smatra prirodnim bogatstvom i dobrom, na našu veliku štetu.
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu Marijan Rističević u izjavi za „Dnevnik” ističe da bi bilo dobro da takav amadman ima zaista tu snagu i efekat, ali se plaši da je promena u zakonu kozmetičke prirode.
– Stranci su već kupili ogromne količine zemljišta, na taj način je isprometovano više od 200.000 hektara. Na to treba staviti tačku, ali to se ne rešava amandmanom koji je Vlada prihvatila – kaže Rističević, dodajući da se ne slaže s tim što se pokušava pokazati da su seljaci neproduktivni, to jest da su određene firme napravile gubitak pa nam trebaju stranci da ih spasavaju.
– Amandman kaže da kupac poljoprivrednog zemljšta može biti samo domaće pravno ili fizičko lice. Pa kada stranac registruje firmu ovde, on je domaće pravno lice. Šta se tu promenilo? – pita prvi čovek Republičkog odbora za poljoprivredu.
Isti aršin za Nemce i Arape
– Nama stranci mogu samo izneti pare, nikako uneti. Protiv toga sam da stranci i strane kompanije koje se registruju ovde budu vlasnici zemljišta jer dolazi do odliva kapitala. To se odnosi i na Arape. Sve što mislim da ne treba dozvoliti Nemcima, Mađarima, Italijanima, ne treba ni Arapima – poručuje Marijan Rističević. – Na takav način će doći samo do većeg trgovinskog deficita odlivom kapitala jer je normalno da će strani vlasnik sve inpute koje može nabavljati iz inostranstva tamo i nabavljati, kao što je normalno i da dobit iznese napolje. Nama ostaju nadnice.
Dnevnik
