Da među velikim zemljoposednicima u Srbiji vlada žestoka borba potvrđuje podatak da je MK grupa Miodraga Kostića kupila Viktorija grupu koja je zapala u probleme, po ceni koja je za sad još uvek tajna, a po svemu sudeći razlog preuzimanja je napad na poziciju broj 1. među srpskim privatnim zemljoposednicima koju u ovom trenutku suvereno drži Petar Matijević, vlasnik industrije mesa ”Matijević“
Svakako je da će ono čime raspolaže Viktorija grupa, čija je osnovna delatnost trgovina i prerada uljarica, a to je saradnja sa više od 300 poljoprivrednih zadruga i 40.000 poljoprivrednika i 1.300 zaposlenih u kompanijama članicama Sojaprotein, Viktorijaoil, Viktorija lodžistik, Luka Bačka Palanka, Veterinarski zavod Subotica, SP laboratorija i Riboteks, i te kako ojačati poljoprivrednu imperiju Miodraga Kostića.
Ipak, kako sada stvari stoje, Petar Matijević je sa oko 35.000 hektara zemlje i dalje najveći privatni zemljoposednik u našoj zemlji. Zapošljava oko 2.600 ljudi na poljoprivrednim poslovima. Kompanija kojoj je na čelu, između ostalog, poseduje imanja „Bezdan“ i „Ravnica“ u Bajmoku, „Jednota“ u Kovačici, „Zlatica“ kod Zrenjanina. Osim toga Matijević u svom vlasništvu drži i oko 1.500 hektara obradive zemlje u Hrvatskoj.
Miodrag Kostić pak u svom posedu ima 30.000 hektara zemlje. Poljoprivredno zemljište MK grupa ima na teritoriji opština Požega, Vršac, Kula, Bački Brestovac, Inđija i tako dalje. Ta kompanija raspolaže sa 9.000 hektara zemljišta koje navodnjava a Kostić je zakupac oko 30 hiljada hektara zemljišta u Ukrajini.
Miroslav Mišković preko svoje kompanije Delta agrar obrađuje 14.500 hektara zemlje u Srbiji, a bavi se ratarstvom, voćarstvom, stočarstvom i ribarstvom.
Četvrtu poziciju među privatnim srpskim zemljoposednicima drži biznismen Đorđije Nicović sa samo oko 400 hektara. On je posedovao znatno više zemlje ali je većinu prodao, među njima i PIK „Bečej“ sa oko 2.900 hektara zemlje koje je od njega kupio Miodrag Kostić.
Među stranim kompanijama najviše zemljišta u Srbiji poseduje irska kompanija Baltik properti investment limited sa 13.000 hektara zemljišta, Mađarska kompanija CBA vlasnik oko 2.650 hektara zemlje a Žito grupa Marka Pipunića iz Osijeka u Srbiji ima oko 2.000 hektara zemljišta Ipak, sa oko 830 hiljada hektara zemlje u svom posedu najveći zemljoposednik je i dalje država Srbija.
Poljoprivredni kombinati prodavani budzašto
Agroekonomista Milan Prostran kaže za Danas da najveću odgovornost za postojanje ogromnih privatnih poljoprivrednih gazdinstava, što nije tipično za zemlje Evrope i Severne Amerike snosi država koja je veoma jeftino prodavala hektare privatnicima.
– Poljoprivredni kombinati su prodavani budzašto. Cena hektara se kretala od 150 do 200 evra. Koliko je to niska cena najbolje govori to da aktuelni privatni vlasnici isti taj hektar koji je sada u njihovom posedu cene 20 hiljada evra. Iz toga se najlakše može videti po kakvoj bagatelnoj ceni su dobili izuzetno vredno poljoprivredno zemljište. Kupovinom plodnog zemljišta ti privatnici su došli do kapitala i nakon toga proširivali svoje bogatstvo kupovinom prerađivačkih kapaciteta. To se i sada desilo pa je Kostić kupio Viktorija grupu koja je zapala u probleme – ističe naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, ogromne obradive površine su u rukama krupnih privatnih posednika.
– Tako velike posede ne možete pronaći u razvijenim zemljama. Primera radi, u SAD ćete teško naći veći posedi od 10.000 hektara i to je uglavnom reč o pašnjacima, a ne oranicama. Sa latifundijama koje postoje u Srbiji jedino se mogu porediti ogromne površine zemljišta u vlasništvu krupnog kapitala u nekom zemljama Južne Amerike – kaže Prostran.
Privatizacioni savetnik Branko Pavlović ističe da ako veliki privatni zemljoposednici ispunjavaju svoje obaveze i plaćaju rentu državi u slučaju da su zakupci ne vidi ništa sporno u činjenici da poseduju toliko zemlje.
– Problem u Srbiji nije u činjenici da postoje veliki zemljoposednici već da postoji oko 500 hiljada hektara zemljišta u vlasništvu države koje se uopšte ne obrađuje ili ne obrađuje na adekvatan način. To je mnogo veća površina pod obradivom zemljom nego ona koju poseduju veliki zemljoposednici i u interesu srpske poljoprivrede bi bilo da se na tom planu nešto promeni, odnosno da ta zemlja počne da se obrađuje. Kada je pak reč o kupovini Viktorija grupe koja je zapala u probleme pa ju je preuzeo Kostić to je najbolji primer da to što je EBRD uložio novac u neku firmu automatski ne znači i da je reč o dobro osmišljenom poslu niti da je svaka investicija gde uloži ta banka sigurna – zaključuje naš sagovornik.