Otkako je ušao u „Merkator”, jedan od najvećih trgovaca u Srbiji, odmah posle vlasnika belgijskog „Deleza”, postao je hrvatski biznismen Ivica Todorić, gazda „Agrokora”. U njegovim rukama je više od trećine srpskog tržišta maloprodaje (više od 300 objekata), dok ih „Delez” ima 390. U svakom slučaju, stranci, kao i dosad, drže više od 70 odsto srpske trgovine, s tim što taj kolač, nakon „Agrokorovog” ulaska u „Merkator” i „Rodu”, dele dva igrača, a ne tri.

Razlika između njih je, kada je o srpskom tržištu reč, u tome što komišijska kompanija, osim dućana, ovde poseduje i prehrambene fabrike i poljoprivredno zemljište. Komisija za zaštitu konkurencije Srbije odobrila je integraciju „Agrokora” i „Merkatora” jer odredba o dominantnom položaju na tržištu nije prekršena, ali nije dublje ušla u problem i pozbavila se takozvanom vertikalnom integracijom i njenim posledicama po domaću trgovinu, ali i poljoprivredu.

Naime, Todorićev „Agrokor ” u Srbiji gazduje i kompanijama „Frikom” i „Dijamant”, koje se bave proizvodnjom zamrznutih proizvoda i ulja, odnosno biljnih masnoća, a njima se naša antimonopolska komisija već bavila, pa ih čak i kažnjavala zbog zloupotrebe monopolskog položaja. Ta kompanija u Srbiji ima i „Kikindski mlin”, fabriku „Mivela”, nekoliko hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta i uveliko trguje žitaricama, uljaricama, đubrivom…

Da Todorićev uticaj na srpsko tržište maloprodaje raste, očito je pri samom pogledu na police u marketima. Naravno, u njegovim dućanima, „Ideji” i „Merkatoru”, obilje je robe proizvedene u Hrvatskoj (i Sloveniji), bilo da je reč o popularnoj robnoj marki ili redovnim proizvodima. Recimo, taj najbogatiji biznismen na Balkanu vlasnik je, između ostalog, i najveće fabrike suhomesnatih proizvoda u regionu – PIK-a „Vrbovec”, pa i ne čudi to što u njegovim dućanima u Srbiji PIK-ove čajne kobasice, viršle i salame zauzimaju primarne pozicije na rafovima. U njegovim je rukama i fabrika vode „Jamnica” i popularni brend „Jana”, takođe i sarajevski „Kiseljak”, kompanija „Belje”… Svi ti proizvodi zazimaju lepa mesta u radnjama.

– Vidljivo je prisustvo te robe u ovdašnjim marketima. Trgovačku marku stranih trgovinskih lanaca proizvode i domaća i preduzeća u tim zemljama, ali, kada je o robnoj marki reč, nisam primetio da je dominantna domaća roba. Međutim, valja imati na umu da je trgovina slobodna i da ne postoji ograničenje ni kod cena, ni kod marži niti postotka domaće robe, što je dobro. On može dovući robu iz Slovenije i Hrvatske i ovde je prodavati pod svojim imenom ili kako želi. Ne može se nametati nikakvo ograničenje i ne treba to činiti – kaže za „Dnevnik” ekonomista Dragovan Milićević, dodajući da su domaći, naročito mali proizvođači, tu u podređenom položaju.

Situacija će, očekuje naš sagovornik, biti takva da će samo jaki domaći proizvođači moći raditi s njima.Milićević ipak ocenjuje da je najveći problem na tržištu maloprodaje to što tražnja pada. Stoga se i ne može govoriti o povećanju cena ili nekoj zloupotrebi nakon što je „Agrokor” preuzeo „Merkator”, odnosno „Ideja” ušla u „Rodine” markete.

– Konstantno pada tražnja i teško se može ići s većim povećanjem cena. Tu se još ne vide i ne očekuju značajnije promene. Reč je, zapravo, o klasičnoj fuziji slovenačke i hrvatske kompanije, i tu još uvek nema govora o potpunoj monopolskoj poziciji. Danas u svakom mestu imamo po nekoliko trgovinskih lanaca, a bilo bi opasno kada bi u jednom bili samo „Ideja” i „Merkator”, ali to nije slučaj – veli Milićević.

”Univereksport” najveći domaći trgovac

Nedavnim preuzimanjem kikindske kompanije „Angropromet” i subotičkog trgovca „Lurdi”, novosadski „Univereksport” postao je najveći domaći trgovac u Srbiji. „Univereksport” sada ima oko četiri odsto srpskog tržišta maloprodaje. Iza njega je domaći DIS, koji ima 16 velikih objekata i oko 400 franšizanata.

Dnevnik