Od zasada koji su dobro rodili do onih gde plodova neće biti ni za slatko – tako uoči početka berbe izgledaju šljivici u Srbiji, zbog čega poljoprivredni stručnjaci očekuju skoro za trećinu manji rod šljive
Zbog deficita, slično malini, sledi i znatno viša otkupna cena nego ranijih godina. Po rečima Srđana Stanojlovića iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, rod srpske nacionalne voćke biće u odnosu na prošlu godinu manji za 20 do 30 odsto. Svemu je kumovalo hladno vreme u vreme cvetanja, zbog čega je oplodnja bila duga i problematična.
– Samim tim prošlog i ovog meseca došlo je do velikog opadanja plodova, tako da imamo redukovan rod i bojim se da će mnogi ostati bez ugovorenih količina šljiva, a i bez rakije. Bolje prinose imaće oni šljivari koji su u svom zasadu imali košnice, jer su pčele pomogle dobru opodnju – navodi Stanojlović, dodajući da ne očekuje prinose veće od sedam tona po hektaru. to se tiče kvaliteta “plavog zlata”, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo PSS, smatra da će kvalitet ploda biti solidan, ali će definitivno biti sitniji “jer smo imali sušu u rangu elementarne nepogode”.
U svakom slučaju, kako dodaje, “otkupljivači neće mnogo pitati za kvalitet s obzirom da šljive nema dovoljno”. Slično malini i kupini, deficit u prinosima obećava dobru otkupnu cenu za proizvođače.
– Već se bere “čačanska rana” čija je cena branice 80 do 100 dinara po kilogramu. U toplijim delovima uskoro će početi berba “čačanske lepotice”, čija cena kao branice za sada je oko 50 evrocenti i ona mahom ide u izvoz za Rusiju. Ugovara se cena “stenleja”, koji je najzastupljenija sorta i koja će verovatno biti oko 40 dinara kilogram. Naredna u berbi je “stara ranovača” koje nema mnogo i koju mahom kupuju proizvođaći rakije, koji su izašli sa preliminarnom cenom od 30 dinara – kaže Stanojlović. Prošle godine otkupna cena sirove šljive bila je do 20 dinara za kilogram. Ove godine pominju cenu od 50 do 60 dinara, ali to je, za sada, samo nezvanična najava.
